Zbignjev Herbert: Dve pesme

OBJAVLJENJE dva možda tri puta bio sam ubeđen da ću dotaći suštinu stvari i da ću znati tkivo moje formule iz aluzije kao u Fedonu takođe je imala tačnost Hajzenbergove jednačine sedeo sam nepomičan sa suznim očima osećao sam kako kičmu ispunjavam trezvena sigurnost zemlja je stala nebo je stalo moja nepokretnost bila je gotovo savršena zazvonio je pismonoša morao sam prosuti prljavu vodu predstaviti čaj Šiva je digao prst stvari neba i zemlje ponovo su počele da kruže vratio sam se u sobu gde li je onaj savršeni mir ideja čaše razlevala se na stolu seo sam nepomično sa suznim očima ispunjen prazninom to znači požudom ako mi se to desi još jednom neće me pokrenuti ni zvono pismonoše ni vrisak anđela sedeću nepomičan zagledan u srce stvari mrtvu zvezdu crnu kaplju beskraja PRIČA O RUSKIM EMIGRANTIMA Bilo je to možda godine dvadesete a možda dvadeset i prve stigli su ruski emigranti vrlo visoki plavi sanjalačkih očiju sa ženama kao san kada su prelazili preko trga govorili smo - ptice selice odlazili su na plemićke balove okolo se šaptalo - kakvi biseri ali kada su se gasila svetla zabava ostajali su bespomoćni ljudi sive novine stalno su ćutale i samo je pasijans imao milosrđa ućutavale su gitare po sobama i čak su bledele oči čarne uveče bi ih u rodne stanice odnosio samovar sa piskom posle nekoliko godina govorilo se samo o troma o onome što je poludeo o onome što se obesio i o onoj kojoj su odlazili muškarci ostali su živeli po strani i polako se pretvarali u prah Tu priču priča Mikolaj koji razume neminovnost istorije da bi me uplašio to znači ubedio * Iz zbirke: Savremena poljska poezija (Nolit, 1964) * Preveo: Petar Vujičić Zbignjev Herbert (1924–1998), jedan od najvećih poljskih i evropskih pesnika XX veka. Pored poezije, Herbert je pisao i esejistiku, drame i kratku prozu. Poezija i eseji Zbignjeva Herberta prevedeni su na sve veće svetske jezike. Knjige pesama: Zrak svetlosti (1954), Hermes, pas i zvezda (1957), Studija predmeta (1961), Natpis (1969), Gospodin Kogito (1974), 18 pesama (1983), Izveštaj iz opsednutog grada (1983), Elegija o odlasku (1990), Rovigo (1992), Epilog oluje (1998). Vrhunac Herbertove poezije predstavlja knjiga Gospodin Kogito: pesme na tu temu Herbert je pisao tokom čitave svoje pesničke karijere. Knjige eseja: Varvarin u vrtu (1962), Mrtva priroda s đemom (1993), Lavirint nad morem Gordijev čvor i drugi rasuti spisi 1948–1998. (2001). Knjiga kratkih priča: Kralj mrava (2001). Najpoznatija Herbertova drama jeste Filozofska pećina (1956). Napisao je još nekoliko drama: Druga soba (1958), Rekonstrukcija pesnika (1960), Lutke (1961), Pisma od našeg čitaoca (1972). Najvažnije nagrade: Lenauova nagrada, Austrijska državna nagrada za evropsku književnost, Herderova nagrada, Petrarkina nagrada, Nagrada Struških večeri poezije, Međunarodna književna nagrada Velsa, Nagrada „Bruno Šulc“, Nagrada „Jan Parandovski“, Jerusalimska nagrada za slobodu pojedinca u društvu, Nagrada „Vilenica“, Nagrada „Tomas Sterns Eliot“, Nagrada grada Minstera.

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now