Vasko Popa: Tri pesme

ODLAZAK Nisam više tu S mesta se nisam pomerio Ali tu više nisam Neka uđu Neka pregledaju neka pretraže Vodenica u senci rebara Zrelu prazninu melje Opušci jevtinih snova U pepeljari se dime Nisam više tu Privezan čamac njiše se Na crvenim talasima Par nedozrelih reči U oblačnom grlu visi Nisam više tu S mesta se nisam pomerio Ali sam već daleko Teško da će me stići POSLEDNJE UŽE Šareno debelo uže Puzi između sazvežđa I jedva može da prođe Na svakoj zvezdanoj raskrsnici Vezuje sebi čvor Sve puteve da zapamti Kraj svoj beskrajni Neprestano izvlači Iz modre utrobe neba Puzi između sazvežđa Prema samome srcu sveta I nikako da se zamrsi U SELU PRAOČEVA Neko me grli Neko me gleda vučjim očima Neko skida šešir Da ga bolje vidim Svako me pita Znaš li ko sam ti ja Nepoznati starci i starice Prisvajaju imena Mladića i devojaka iz mog sećanja Pitam i ja jednog od njih Živi li bogati još Georije Kurja To sam ja odgovara on Glasom sa onoga sveta Pomilujem mu dlanom obraz I molim ga očima da mi kaže Živim li još ja Vasko Popa PESME Džepna knjiga Beogradskog izdavačko-grafičko zavoda, Beograd 1992. Vasko Popa rođen je 29. juna 1922. godine u Grebencu, blizu Bele Crkve. Jedan je od najpoznatijih srpskih pesnika i uvršten je u listu sto najznamenitijih Srba. Pravo, kršteno ime mu je Vasile Popa. Gimnaziju je završio u Vršcu, da bi nakon toga upisao Filozofski fakultet u Beogradu. Studije je nastavio u Bukureštu i Beču. Tokom Drugog svetskog rata bio je zatvoren u Nemačkom koncentracionom logoru u Zrenjaninu, da bi se zatim vratio u Beograd i završio fakultet. Svoje prve pesme Vasko Popa objavljuje u listovima "Književne novine" i "Borba". Prva zbirka pesama "Kora" objavljena je 1953. godine i uz Miodraga Pavlovića "87 pesama" smatra se početkom srpske posleratne moderne poezije. Zatim objavljuje "Nepočin polje" 1956. godine, "Sporedno nebo" 1968, "Uspravna zemlja" 1972, "Vučja so" 1975. godine kada su objavljene i "Kuća na sred druma" i "Živo meso", zbirku pesamam "Mala kutija" 1984. godine. Vasko Popa je radio kao urednik u izdavačkoj kući "Nolit". Bio je jedan od najprevođenijih jugoslovenskih pesnika. Priredio je mnoge zbornike od kojih su najpoznatiji "Od zlata jabuka", "Urnebesnik", "Ponoćno sunce" i drugi. U Vršcu je 1972. godine osnovao "Književnu opštinu Vršac" KOV i pokrenuo neobičnu biblioteku nazvanu "Slobodno lišće". Iste godine postao je član Akademije nauka i umetnosti. Takođe, jedan je od osnivača Vojvođanske akademije nauka u Novom Sadu. Vasko Popa je bio oženjen Jovankom Singer Popa, profesorkom Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, rodom iz Vršca. Umro je u Beogradu 5. januara 1991. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Vasko Popa: Tri pesme