Portret: Tamara Mihailović

Tamara Mihailović rođena je u Šapcu 1985. godine. Kroz srednje i visoko obrazovanje stekla je čak tri zvanja koja nemaju dodirne tačke sa umetnošću. Vremenom je shvatila da je umetnost njena strast i tome se potpuno okrenula, ostavivši iza sebe sve diplome i titule koje je usput stekla. Od tog trenutka se bavi vizuelnom umetnošću kroz koju svakim danom istražuje sebe, druge i svet. Najveći fokus stavila je na slikarstvo, a takođe uživa i u fotografiji, kaligrafiji i kolažu. Kao svoje omiljene tehnike izdvaja slikanje akvarel i akrilnim bojama, kao i ugljenom koji koristi sam, ali i u kombinaciji sa akrilom. Kako izgleda proces od ideje do realizacije? Proces za svaki rad je drugačiji. Ideje se jave u neočekivanim trenucima, dok uživam u predelu koji posmatram, ili u nekom neobaveznom razgovoru sa prijateljima, ili kada pogledam nečiju fotografiju. Dešavalo mi se da se ideja stvori i tokom meditacije, koju često praktikujem. Ono što je zajedničko svakom rađanju ideje jeste da se to desi u trenutku jakog emotivnog naboja. Jaka emocija je osnov svake moje vizije. Onda krećem u proces stvaranja, koji uvek puštam da teče svojim tokom. Nikada ne ubrzavam ili usporavam, tako da ima radova koji su nastajali mesecima, kao i onih koje sam stvorila za sat vremena intenzivnog rada. Na osnovu čega biraš paletu boja? Boje biram intuintivno. Moji radovi su prilično šareni i nema nekog šablona. Uvek imam jasnu zamisao na početku procesa, ali se dešava da me usput jednostavno nešto odvede na drugu stranu. Intenzivne boje i kontrasti su najčešće moj izbor. Šta simbolizuju motivi koje slikaš? Iako slikam razne motive, od mrtve prirode, preko pejzaža, do građevina, ipak se moj rad najviše može povezati sa motivom žene. Na mojim radovima su žene iskazane u svoj svojoj slobodi i senzualnosti. Pošto umetnici prenose deo sebe na svoja dela, tako je i motiv žene i njene iskonske prirode ono što i ja živim. U vremenu kada je žena izgubila deo lične prirode u stalnoj borbi za svoje jednako mesto pod suncem, smatram veoma važnim tu obnovu ženske energije iz koje se budi još jača i moćnija žena. Tako probuđena i dalje je ravnopravna u svemu, a vraća se tome da bude potpuno prirodna, divlja i smela. Žena kao sveobuhvatno biće, biće koje svet oko sebe stvara, umnožava, neguje, razvija.. Uz nju često slikam ptice raširenih krila. I tu se krije ogromna simbolika. Na koji rad/ izložbu/ projekat si posebno ponosna? Prvenstveno sam ponosna na sebe i to što sam imala dovoljno hrabrosti da jedan deo potpuno izgrađenog života ostavim iza sebe zarad moje strasti i onoga što mi hrani dušu. I to sam unela u sve što stvaram. Samim tim, ponosna sam i na svako moje delo, jer je bilo deo procesa stvaranja novog identiteta, nove uloge i novog smisla u mom životu. Iako sam učestvovala na izložbama, one mi nikada nisu bile prioritet. Na prvom mestu mi je lični rast, istraživanje, sam proces stvaranja, koji je za mene izlazak iz vremena i prostora, ali i uticaj koji imam na žene u mom okruženju. Zahvaljujući mom primeru i motivima koje slikam, mnoge žene koje poznajem su počele da se bude iznutra. To je taj doprinos koji dajemo svetu onog trenutka kada odlučimo da budemo svoji. I na to sam mnogo ponosna. Šta podstiče tvoju kreativnost? Već dugo osluškujem sebe i onaj osećaj “u stomaku” koji svi mi imamo, pa tamo gde je osećaj dobar to je smer u kome biram da idem. Kada se radi o vizuelnoj umetnosti osećaj je uvek neverovatan, mogla bih uporediti sa tim da je to talas koji me nosi, struja kojoj se uvek rado prepustim. I u takvim okolnostima inspiracija je uvek prisutna, ona stalno tinja u meni. Mislim da je to prepuštanje, koje sam sebi dozvolila time što sam se otisnula u umetnost, nešto što me podstiče samo od sebe. Opuštanje i prepuštanje. Odustvo straha od greške i tuđeg suda. Jednostavno dopuštam sebi da budem onakva kakva jesam i kreativnost je stalno prisutna.

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now