Portret: Marija Živanović Dimitrijević

Moje ime je Marija Živanović Dimitrijević. Rodjena 1985. u Nišu. Završila sam Srednju Umetničku školu, potom Fakultet Umetnosti u Nišu. Po struci sam Master slikarstva. Slikarstvo nije samo moj poziv, ono je moja najveća ljubav kome sam posvetila svoj život. Iza sebe imam više stotinu slika, crteža i drugih radova u raznim tehnikama, koji se većinski nalaze u privatom vlasništvu. Kako izgleda proces od ideje do realizacije? Sve počinje od ideje, u glavi se stvori predstava gotove slike a onda krene realizacija (tehnika, način rada i sl.). Ponekad gotov rad ne izgleda onako kako sam ga prvobitno zamislila, jer je umetničko delo jedno "živo biće" koje kao da ima sopstvenu volju. Ali većina bude upravo onakvo kako sam ga zamislila. Na osnovu čega biraš paletu boja? Paleta boja je uslovljena prvobitnom idejom. Ona je u potpunosti u službi nje, tako da je ističe do maksimuma. Šta simbolizuju motivi na tvojim radovima? Ako bih morala da izdvojim jedan dominantan simbol u mojim radovima, onda je to ljubav, a ona meni znači briga i poštovanje prema svima i svemu što je od suštinskog značaja. Ako je u pitanju portret, volim da skrenem pažnju na neku unutrašnju snagu i energiju u ljudima, nešto što karakteriše samo njih i čini ih onim što jesu. Ako je u pitanju priroda, volim da istaknem lepotu i raskoš koju ona poseduje, skretanjem pažnje na njenu bitnost u očuvanju. Svakim motivom se trudim da ne "obradjujem" samo ono sa površine, što je oku odmah vidljivo, već i ono ispod svega, što traži dubinsko poniranje. Na koji projekat/izložbu ili rad si posebno ponosna? Mislim da je svaki umetnik posebno ponosan na svoj prvi veliki projekat, jer to je njegov prvi skok u nepoznato. Tako sam i ja uvek najponosnija na svoju prvu samostalnu izložbu, koja je održana u zgradi Univerziteta u Nišu sada davne 2008-me. Tada sam bila na završnoj godini studija. Šta podstiče tvoju kreativnost? Moju kreativnost podstiče mnogo toga, nekad je vanjski uticaj, nekad unutrašnji. Nekad uradim iz čistog bunta, dok drugi put iz potrebe da nešto ovekovečim, momenat, misao, priču.. Da sačuvam od zaborava.

Portret: Marija Živanović Dimitrijević