Portret: Jovana Radujko

Jovana Radujko diplomirala je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, master studije završila na istom fakultetu na usmerenju Unutrašnja arhitektura. Učestvovala u nastavi kao saradnik - demonstator. Iskustvo u struci stekla u projektovanju stambenih objekata sa naglaskom na enterijer. Samostalno se bavi dizajnom i ilustracijama; imala je više grupnih i dve samostalne izložbe. Trenutno radi na više projekata, a fokus joj je na istraživanju novobeogradske/jugoslovenske arhitekture, kroz lični projekat Brutalizam i renesansa. Kako izgleda proces od ideje do realizacije? Što se ideje o samom istraživačkom projektu tiče, ideja je došla krajnje spontano; jednostavno sam imala želju da sebi svojstven način prikažem kadrove sa Novog Beograda koje posmatram svaki dan - i koji su mi izuzetno važni. Biranje kadrova je išlo intuitivno, s obzirom da je akcenat pre svega bio na emociji, atmosferi, a kasnije na vernom prikazivanju detalja. Dakle, sve je krenulo od lične emocije, po osećaju biram kadrove koji imaju vrednost za mene, estetsku, ali i vrednost ispunjenu memorijama - iz detinjstva, pre svega; a onda iznalazim načn da što vernije prikažem ono što vidim kroz detalje, kroz tačan broj prozora.. Na osnovu čega biraš paletu boja? Boje, opet, biram po osećaju - ne može svaka boja da "legne" uz svaku zgradu, ali isto tako, ne može ni uz svaku memoriju i emociju koju želim da prenesem. Veliki broj mojih crteža vezan je za konkretni osećaj koji je u relaciji sa lokacijom koju prikazujem, tako da je i to proces koji se svodi na prevođenje emocije u neku vizuelnu formu. Ne mogu reći da imam omiljenu boju, ali neke tople boje poput žute i oker vezujem za srećne trenutke. Šta simbolizuju motivi koje dizajniraš? Motivi na mojim crtežima su predstave objekata, mahom sa Novog Beograda, koji predstavljaju ne samo arhitektonski pravac, svojstven za naše predele, nego i jednu kolektivnu memoriju, jedno mesto prepuno sećanja i emocija. Ja na svoje crteže gledam kao na tragove nekog vremena koje je prošlo, u koje sam utkala ono što osećam, što čuvam u sebi; i najlepši deo je što to mogu da podelim sa ostalima - i da oni upišu svoje memorije u moje crteže sa kojima se povezuju.

Na koji rad/izložbu/projekat si posebno ponosan? Nisam sigurna da mogu da izdvojim jedan crtež na koji sam posebno ponosna. Ponos osećam, opet, na nekom kolektivnom nivou - što sam deo nečeg mnogo većeg od mene, i što sam iznašla način da doprinesem tome, na meni svojstven način. Šta podstiče tvoju kreativnost? Emocija. Sećanja. Snaga zajednice. Autor: Dragana Ilić

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now