Portret: Bojan Otašević

Predstavljamo vam umetnika Bojana Otaševića Rođen u Kragujevcu 1973. godine. Diplomirao grafiku na Fakultetu likovnih umetost u Beogradu, 1998. magistrirao 2001. godine, doktorirao 2014. pod mentorstvom redovnog profesora Biljane Vuković. Član ULUS-a od 2000. godine. Redovni profesor na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu na Odseku za Primenjenu i likovnu umetnost. Do sada ostvario preko pedeset samostalnih izložbi crteža, slika i grafika, nekoliko stotina grupnih izlaganja u zemlji i inostranstvu. Preko dvadeset put nagrađivan za svoj umetnički rad. Kako izgleda proces od ideje do realizacije? U umetnosti kojom i kakvom se ja bavim, kao i način kako dolazim do završenog rada sve više se dešava spontano, ali i dosta sporo. Ideja kojom želim da ostvarim grupu radova nailazi polako i krčka se u glavi dok radim na prethodnim radovima. Naravno, različiti su putevi procesa u zavisnosti od toga da li je u pitanju slika, grafika, crtež ili slično. Generalno se samo izvođenje razlikuje, ali se oduvek trudim da ne postoji razlika u poetskom pristupu iako su u pitanju veoma različite likovne tehnike. Ideja koja karakteriše moje radove je sasvim jednostavna na prvi pogled. Jasno je da su u pitanju detalji portreta i monumentalizovane glave, kao figure, aktovi, u jednostavnim položajima i smirenim pokretima. Psihologija i koju volim da izvučem na površinu mi je primarna, dok tehnološki ili gestualno želim da smirenost postignem skoro nemogućim slikarskim sredstvima kao što su veoma velika ekspresija, kako u potezu, tako i u koloritu. Ekspresivna smirenost, može se reći. Godinama istražujući sve navedeno, ideja koja je vodilja mojih radova je sazrevala i još uvek se pročišćava. Tačnije, proces traje već dugi niz godina i ide u jednom smeru. Neće skoro stići na svoj kraj puta rekao bih. Na sličan način i rukopis kako slikarski, tako i grafićarski se pročišćavao i još uvek se pročišćava od svakog viška vizuelno-likovnog objašnjavanja, pokušavajući da realizaciju brzo i jasno dovede do svoje suštine. Na osnovu čega birate paletu boja? Pre bih rekao da je paleta izabrala mene. Moj rad na stripu i ilustracijama, pre upisa na fakultet spontano me naveo na korišćenje čistih jarkih bojenih površina. Na direktan kontrasni sukob, koga se dosta umetnika plaši. Upisan grafički odsek mi je samo produbio tu ljubav. Velika pakovanja grafičkih boja, ali i trenuci kada se one kombinuju na štamparskom kamenu grafičarskom špahtlom - čista koloristička senzacija, na koju niko ne ostaje ravnodušan. U tom smeru je krenula da se razvija moja slikarska paleta. Dugine boje dominiraju mojim radovima. Sa druge strane boje zemljanih pigmenata slabije upotrebljavam, ali i ti tonovi nalaze svoje mesto na mojim slikama, vrlo su potrebni, nekada neophodni u uljanom slikarstvu. Šta simbolizuju motivi na Vašim radovima? Procesi od ideje do realizacije spontano su, vremenom generisali motiv i simboliku u mojim radovima. Radeći na umetničko-likovnom istraživanju psihologije i opšteg karaktera došao sam do motiva otuđenosti, baziranog na konceptu psihološkog stanja današnjeg čoveka, u tranzicionoj kulturi dvadeset prvog veka. Pokušavajući da ''uhvatim'' trenutak samopromišljanja, samozatvaranja u sebe, slikam, crtam, uvećavam detalje lica, ili se odaljavam od cele figure, koja je kao akt obavezno prikazana na mojim slikama i grafikama. Akt, nago telo, prikazuje savremenog čoveka onakvog kakav tačno jeste. Posmatran, analiziran i ogoljen, kako fizički, tako i psihički, a koji većinu svog vremena iščekuje da se nešto desi, promeni, ili unapredi u kvalitetu života. Sami i nazivi mojih velikih izložbenih projekata govore o tome: ''Razgovor sa prijateljem'' ili novija postavka ''Čekaonica''. Na koji projekat/izložbu ili rad ste posebno ponosni? Veliki broj izložbi i nagrada koje su sastavni deo moje umetničke biografije otežavaju odgovor na ovo pitanje. Sećajući se stvaralačkog uzbuđenja, ali i euforije oko organizacije, mogao bih izdvojiti svoju magistarsku izložbu grafika iz 2001. godine, koja je bila u sada bivšoj Galeriji Grafičkog kolektiva. Izdvaja se izuzetna postava slika u Galeriji Narodnog muzeja u Kragujevcu, pod nazivom ''Razgovori sa prijateljima'', autor postavke muzejski savetnik Tatjana Milosavljević, iz 2014. godine, za koju sam dobio 2015. nacionalnu nagradu Vukove zadužbine za umetnička dostignuća, ali i skorija izložba u galeriji ULUS-a ''Čekaonica'', koja mi je otvorila još jedan pravac u mom umetničkom prosedeu. Što se tiče samih radova, slika, grafika, crteža konkurencija je dosta velika. Treba biti ponosan na rad koji je dobio nagradu na nekoj izložbi, ali nije uvek pravilo da mi je taj rad i najdraži. Dosta toga od svojih radova čuvam u ateljeu i volim kada se desi da ih slučajno izvučem i pogledam, bez obzira koliko stari bili. Šta podstiče Vašu kreativnost? Teško da imam pravi odgovor na ovo pitanje. Nekako, vremenom bih mogao da se složim sa, već klasičnim principom, da je to samo kontinuirani rad. Oduvek me je nešto teralo da radim na svojim umetničkim projektima, a kad nešto započnem, vaspitan sam tako da moram i da završim. Oduvek me je nešto teralo da radim na svojim umetničkim projektima, a kad nešto započnem vaspitan sam tako da moram i da završim. Ideje sa slike dolaze isto tako, stalnim slikanjem. Ne mogu se pohvaliti da sam zadovoljan sa svim što napravim, ali ako iz gomile zazvuči jedan, ili dva rada ja to smatram uspehom. Može se reći da se podstičem sam. Ceo svoj život sam, vremenom, okrenuo i prilagodio svojoj umetnosti, tako da se na svakom koraku moj ćup sa kreativnošću spontano dopunjava. Autor: Dragana Ilić

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now