Pet muzičkih numera po izboru Filipa Grujića

Filip Grujić za naš portal bira pet omiljenih muzičkih numera Mnogo stvari je teško u životu, u to ne sumnjam. Ali odabrati pravih pet numera ili pet albuma koji bi trebalo da te predstave onako kako bi ti voleo da te drugi vide, onako kako bi ti voleo sebe da vidiš, ulazi u domen nemoguće misije i potencijalno označava začetak jednog blagog paničnog napada. Ipak i uprkos tome: 1. LCD Soundsystem – All My Friends Repetativnost je jedna od teško potcenjenih stvari u pop muzici (jasno je, tehno muzika je cela u tome, ali nažalost, mene privlače melodije i tekstovi). Džejms Marfi (James Murphy) je odrastao, što bi rekli, na dobrim uzorima: od benda Suisajd (Suicide) do Džon Kejla (John Cale), koji je uostalom i obradio ovu pesmu. All My Friends u sebi ima sve što je potrebno: dva akorda koja teku i ne prestaju, odličan tekst o prolaznosti, tehnički loš vokal kojem su dovoljna tri tona da prenese emociju koju mnogi tehnički potkovaniji pevači nikad nisu uspeli. 2. Bob Dylan – Brownsville Girl Kad smo već kod loših pevača, nemoguće je izbeći Dilana. Brownsville girl je pesma koju je napisao sa Semom Šepardom (Sam Shepard), traje preko deset minuta i iz nekog bizarnog razloga ne može da se nađe na jutjubu. Kada bih morao da biram jednu pesmu koju bih ceo život slušao dok se vozim, ni jedna druga ne bi bila ni blizu. 3. The National – Wasp Nest Mogao bih da stavim bilo koju pesmu ovog benda, tako da sam nekako nasumično odabrao ovu. Stvar trenutka, ništa više. Duboki bariton, opet, sjajni tekstovi, dovoljno cinični i dovoljno ljubavni (često volim da mislim da sam baš takav i ja). Ne postoji bend koji može da mi stvori takav osećaj bliskosti kao što je Nešnl (The National). Bend uz koji radim, uvek i svuda, bend uz koji mi prija samoća. 4. Pinegrove – Old Friends Najzad, reklo bi se, neko ko ume da peva. Kada pesma krene sa pevanjem, odmah, kad su strofe bitnije od refrena, tad meni pesme postanu značajne. Ovo je jedna od tih pesama, koje kreću odmah, koje te odmah uvuku, a nakon početnog uzbuđenja, ukoliko je tekst dobar, kao što je ovde slučaj, nostalgičan i atmosferičan, onda mogu sa sigurnošću da tvrdim da će pesma ući na listu. 4a. Biću bezobrazan i ovde ubaciti jednu pesmu viška, a to je od benda The 1975 – Birthday Party, još jednog benda koji mnogo volim, a koji u toj pesmi ima stih: "I've seen my friends at the birthday party, they were kinda fucked up before it even started, they were gonna go to the Pinegrove show...” Iskoristiću priliku i staviti još jedan stih koji je danas relevantniji nego ikad pre: “Let’s go somewhere I’ll be seen, as sad as it seems...” 5. Vizelj – Novčanice Krenuo sam da stavim još jedan strani bend, ali mislim da momci i devojka iz Vizelja zaslužuju da popune svaku listu, makar sa poslednje dve pesme koje su izbacili. Hrabri su, igraju se, imaju sjajne melodije, seksi ritam, drski su, nisu dosadni, nadam se da će tako opako da nastave. Bilo bi glupo da sad stanu. Filip Grujić (1995) je diplomirani dramaturg i nagrađivani pisac. Autor je romana “Bludni dani kuratog Džonija” u izdanju Samizdata B92, kao i romana ''Podstanar'' u izdanju LOM-a. Dobitnik je Sterijine nagrade za dramski tekst “Ne pre 4:30, niti posle 5:00” koja se izvodi u Atelje-u 212 . Po njegovom dramskom tekstu “Vilica Ebena Bajersa” igra se predstava ''Velika depresija'' na sceni SNP-a. Član je benda CIMERKE.

Pet muzičkih numera po izboru Filipa Grujića