Milena Živanović: Privilegija je stvarati izmišljene svetove

Glumica Milena Živanović, koju publika pamti po brojnim pozorišnim i filmskim ostvarenjima za naš portal govori o mjuziklu "S druge strane jastuka", muzičkim izborima, sinhronizaciji crtanih filmova i budućnosti pozorišta. Glavnu ulogu igraš u mjuziklu „S druge strane jastuka“, koji se igra u pozorištu na Terazijama. Kako su izgledale pripreme s obzirom da je u nekom trenutku došlo do prekida zbog pandemije i koliko je za tebe mjuzikl izazovan u odnosu na druge žanrove? “Sa druge strane jastuka” je svet u koji smo rado bežali, jer se zbog pomenute situacije činilo da se tlo pod nogama izmiče u realnom životu. Proces je bio divan, meni jedan od najdražih u matičnoj kući. Nekoliko puta smo počinjali iz početka, a to je donosilo svežinu i iznova nove i bolje ideje. Shvatila sam, kao nikada ranije, kolika je privilegija stvarati izmišljene svetove. Važno mi je da sve što radim prouzrokuje u meni uzbuđenje, ma koji žanr bio u pitanju, mjuzikl ili dramska predstava. Samo neka je pozorišteživo i lepo i dobro i ludo i neka nas učini boljim ljudima i neka postavi pitanja. U pomenutom mjuziklu na sceni se nalaze različite glumačke generacije, ali svi jednako dobro funkcionišete i prilagođavate se onome što predstava nosi. Koliko se stariji glumci danas približavaju vama mladima, a koliko vi njima? Najveći glumci iz prošlog veka su vrlo moderni, to shvatite kad odgledate neke kultne predstave iz prošlog vremena. U tom smislu mi se cini da iskusne kolege osluškuju vreme i da se približavaju mladima, zapravo postaju bliski sebi u novom dobu. Mi, mlađi, ‘krademo’ od njih sve što nam se svidi. Poznato je takođe da si veliki ljubitelj muzike. Kako se gradio tvoj muzički stil i šta voliš da slušaš u slobodno vreme? Umetnost me pokreće i čini živom i srećnom. Muzika najbrže pronađe put do mog srca, zato volim da mi dan počne uz nju. Tokom odrastanja sam najviše slušala R&B, omiljena mi je bila i ostala AliciaKeys. Zapravo u svakom od muzičkih žanrova imam svoje favorite i spremna sam da istražujem. Volim grupu ‘Queen’, volim EditPjaf, volim Bjork, volim Ejmi, volim starogradske pesme, imam omiljene kafanske pesme za posebne prilike. Tokom studiranja sam maltretirala klasu hitovima LadyGage, jer sam unapred učitala puno toga u lik i delo te žene, bila sam u pravu. Volim Bajagu i Zdravka Čolića, Bojanu Vunturisevic, EKV. Igrala si u predstavi „Ajnštajnovi snovi“, koja se prikazivala u JDP-u. Kako iz pozicije glumice pristupaš jednom takvom slojevitom delu, koje pre svega zahteva razumevanje od strane čitaoca, a potom i gledaoca predstave? Zbog takvih predstava sam upisala glumu. Verujem da je zadatak umetnosti da čini ovaj svet boljim, da ga razumevamo kroz nju. ‘Ajnštajnovi snovi’ se bave temom prostor - vremena i postojanjem čoveka. Krenula sam iz fizike i formula koje ne razumem, a stigla sam do samog života. Nije li smisao da trenutak učinimo večnim, ako u njemu grlimo voljenu osobu? To su neiscrpne teme koje su svakodnevno prisutne u životima svih nas. Osvestila sam ih upravo kroz taj proces. Svako je u publici razumeo na način koji mu je blizak, svako u sloju koji može da dokuči i svako je u pravu jer je to njegova istina. Meni je to predivno. Radila si nekoliko sinhronizacija crtanih filmova. Šta primećuješ kod savremenih crtanih filmova, kakvu poruku oni nose i kako izgleda biti u koži jednog diznijevog junaka? Uživam u gluvoj sobi. Posebno mi je bilo lepo da oživim Jasmin iz ‘Aladina’, ostvario mi se san iz detinjstva. Sve smo mi princeze, verujem u to. Danas u ponudi ima raznih crtaća, bitno je izabrati dobro za svoje dete. Generalno tim stručnjaka vodi računa da poruke koje šalju budu ispunjene vrlinom i plemenitošću, maštoviti su i dobri. Sa druge strane, trebalo bi zaobici nasilje i pogrešne zaključke koji su u ponekim crtanim filmovima prisutne. Izjavila si da je tvoj master rad „Život o EditPjaf“ nešto u čemu si najviše uživala. Tu si imala potpunu slobodu da sve sama osmisliš i izvedeš kako si zamislila. Da li sebe možda vidiš kao rediteljku u nekom trenutku tokom karijere? Ne vidim sebe kao rediteljku, bar ne trenutno. Ali rado bih okupila svoje ‘PLEME’ da zajedno stvaramo pozorište u koje duboko verujemo. S obzirom na situaciju, koja je nas je zadesila ove godine, a koja je naročito pogodila kulturnu scenu, kako vidiš rad pozorišta u budućnosti? Sigurna sam da pozorište nikada neće nestati. Kako ce se odvijati situacija, ne znam. Trudim se da verujem u dobro i da poželim zdravlje svakog jutra svim ljudima na planeti. A pozorištu želim da živi, da bude uzbudljivo i da raste zajedno sa svetom. Sve će biti dobro. Autor: Dragana Ilić

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now