Maja Bosnić: U umetnosti najviše cenim kada me pogura u novom smeru

Sa kompozitorkom Majom Bosnić o eksperimentalnoj muzici, izazovima i novim projektima Majo, kako je muzika postala Vaš životni izbor? Odgajili su me najveći obožavaoci muzike koje poznajem i onda je ona ostala zauvek instalirana u matičnoj ploči sistema mog bića. Šalim se, ali zapravo ni nemam drugo objašnjenje. Moj otac je završio FON i nema ni dan muzičke škole, ali celog života je strastveno istraživao, sakupljao i arhivirao muziku, boravivši u bibliotekama stranih kulturnih instituta u Beogradu preslušavajući ploče, pa dodatno ih naručivao iz inostranstva, i to svih mogućih žanrova: od popularnih do instrumentalnih - klasičnih i avangradnih. Moja majka je advokat sa fantastičnim sluhom i školovanim glasom. Završila je nižu muzičku školu klavira, i srednju školu solo pevanja, i aktivno nastupa kao sopran u horu Beogradskog pevačkog društva i dan danas. Zajedno uz njih, moj brat i ja odrastali smo tako, a da ni jedan dan nije prošao bez zajedničkog pevanja i preslušavanja raznovrsnih plejlista i albuma, pa je logično muzika postala veliki i važan deo naših ličnosti i shodno tome, oboje smo se potpuno usmerili ka muzičkoj profesiji. Krenula sam u muzičku školu sa osam godina, ali nikako me nije zanimalo vežbanje nečijih već napisanih kompozicija, pa sam bila veoma sumnjičava po pitanju toga šta zaista želim posle. Bila sam sedmi razred osnovne škole kada je počelo bombardovanje u martu 1999. i kako su se škole zatvorile (zbog vanredne situacije), odlučila sam da sam završila sa muzičkim školovanjem i da sam sada slobodna da pristupim muzici kako god ja poželim, a da ne moram nikome ništa da objašnjavam. I tako sam počela da komponujem i pišem pesme za svoj izmišljeni bend, a potom i okupila nekoliko drugarica i počele smo sa svakodnevnim probama. Za tri meseca imale smo spreman album od 12 pesama, a ja sam odlučila da je to moja profesija – da smišljam i stvaram muziku. Tako da sam sa četrnaest godina ipak upisala srednju muzičku školu, i tako počela da izučavam ozbiljnije teorijske i stvaralačke elemente muzike, nakon čega su mi se uzori i stilovi brzo i često menjali, kao normalna, a i logična posledica usađene navike za neprestanim istraživanjem i otkrivanjem. I eto, i dan danas je potpuno ista situacija. I dalje istražujem, izučavam, preslušavam, isprobavam, i obavezno sve stalno preispitujem iznova, kao deo neke moje večite igre. Osnovne studije pohađali ste u klasi profesora Milana Mihajlovića, a doktorirali kod profesora Rodžera Redgejta na univerztitetu u Londonu. Kako je na Vas i Vaše stvaralaštvo uticao život u Londonu? Mislim da je bitan momenat u mom razvoju bio završni ispit na kraju treće godine studija Kompozicije u klasi prof. Milana Mihajlovića. Dobila sam mnogo pohvala od drugih profesora kompozicije u ispitnoj komisiji, a onda su se svi osvrnuli na to koliko je neverovatno da neko tako rano formira svoj specifičan originalni stil koji se čuo u svim mojim kompozicijama, tada. Sećam se da sam bila srećna, jer sam shvatila da ću dobiti visoku ocenu, ali istovremeno se upalio alarm u glavi, nakon što sam čula činjenice koje sam ja videla kao ozbiljan problem. Lično u umetnosti najviše cenim kada uspe da me pogura u novom smeru, ili otkrije neke nove ideje i drugačija viđenja. Zato mi se nije dopala pomisao da ja sad „imam svoj prepoznatljiv stil“ i to je to do kraja mog stvaralačkog života. Krenula sam u potragu za sredinom koja bi mogla da me izbombarduje celokupnim znanjem i svim otkrićima iz oblasti savremene muzike, zvučne umetnosti, performansima i višemedijske umetnosti. Tako sam u London otišla pre svega jer sam imala potrebu da dobro proučim baš sve što se do tog trenutka dogodilo u muzičkoj (i zvučnoj) umetnosti, da imam pristup ogromnim bibliotekama i razvijem veštine koje bi mi posle pomogle da spremno istražujem, otkrivam i „patentiram“ potpuno nove mogućnosti u ovoj oblasti. Aplicirala sam i bila primljena na Trinity College of Music, City University of London i Goldsmiths. Nakon dodatnog istraživanja o profesorima i načinima rada, znala sam da ću na Goldsmiths-u imati sve potrebne resurse da se maksimalno usavršim u ovoj oblasti, sa posebnom podrškom ka avangardnim tokovima i ni malo nisam pogrešila. Profesor Rodžer Redgejt je osmislio specifičan program master studija iz Kompozicije, jedinstven u Evropi, uz koji klasično muzičko obrazovanje dobije sasvim novu organizaciju svog korenja, i dodatno nadograđen široki prostor daljih mogućnosti i usmerenja. Tako sam do završetka doktorskih studija spontatno osvestila nekakav sopstven konceptualni umetnički izraz i tipičnu estetiku koja se neminovno ipak naslućuje u svim mojim kompozicijama, multimedijalnim radovima i eksperimentima, ali koji opet, ima stalnu tendenciju da preispituje i postavlja ispočetka (restartuje) sve što se činilo poznatim. Ono što je interesantno u Vašem radu jeste da ste odlučili tradicionalni koncept koncerta da zamenite interaktivnim scenskim instalacijama u kojima publika nije samo posmatrač već i učesnik. Kako je došlo do te ideje? Deo mog doktorskog rada iz Kompozicije posvetila sam istraživanju aktivnog učešća publike u izvođenju muzičkog dela. Te na taj način sam se pozabavila i preispitivanjem tradicionalnog koncepta koncerta i potom stvorila nekoliko interaktivnih scenskih instalacija koje izvodi ansambl i publika koja dobija instrukcije, ili prati nekog „vodiča“. Nakon izvođenja, svaka osoba iz publike je mogla da naruči DVD sa snimkom izvođenja performansa i svojim imenom u knjižici, pa tako shvati svoje učešće važnijim, samu kompoziciju poželi više i dublje da razume i, nadam se, otvori um ka žanru savremene muzike i inovativnim idejama. U Dvorani Beogradske filharmonije održan je jedan zanimljiv projekat  PHONES:ON, na kom se sve kompozicije izvode uz različitu upotrebu telefona. Kako je publika reagovala na ovaj nesvakidašnji način izvođenja i kakav je Vaš utisak nakon ovog eksperimenta? Projekat PHONES:ON – koncert nove muzike sa pametnim telefonima je zapravo svojevrstan sajam raznovrsnih dela savremene konceptualne muzike u čijim izvođenjima se upotrebljavaju telefoni pored klasičnih instrumenata, videa, publike i samog prostora. Sve kompozicije na programu su premijerno izvedene u Srbiji i zbog toga mi je posebno drago što su sva mesta u sali bila zauzeta, a mediji naširoko pisali o događaju. To govori o tome da imamo publiku koju interesuje kultura i da je otvorena ka savremenim pristupima i novim idejama. Trenutno sarađujete sa orkestrom Muzikon, koji se poigrava formom izvođenja klasične muzike. Kakav je izazov za kompozitora da se prilagodi novom ansamblu? Jedan od najlepših segmenata kompozitorovog rada je upravo saradnja sa izvođačima. Lično obožavam i da stvaram kompozicije kroz živu radionicu sa izvođačima, kao i da zajedno sa njima iznova tumačim i pripremam već napisane kompozicije. Mnogo me je obradovao poziv Muzikon orkestra da izvedemo The Upgrade za muzičare sa telefonima, i još u ponoć na terasi alternativnog umetničkog prostora kakva je Kvaka 22 u Beogradu. Oni su bili maksimalno posvećeni pripremama i sjajno izveli ceo koncert. Inače, ova kompozicija je od 2017. do danas uvek bila izvođena u manjim sastavima, a zahvaljujući njima, konačno je izvedena onako kako je originalno bila zamišljena. Duboko sam im zahvalna na tome! Ove godine učestvujete na  Belgrade SAXperience festivalu. Šta nam možete reći o tome? Veoma sam srećna što sam dobila tu čast da pišem kompoziciju za otvaranje festivala i to za Duo Alloy iz Beča, koji čine sjajne umetnice, posebno posvećene izvođenju savremene muzike: Mojca Pecman (saksofon) i Ana Marković (klavir). Prvobitno je bilo planirano da koncert bude izveden u Narodnom muzeju u Beogadu, međutim, zbog novonastalih okolnosti oko epidemioloških mera, koncert će biti emitovan onlajn i moći će da se prati uživo na YouTube kanalu festivala 30. septembra u 20:00. Duo Alloy će izvesti premijeru kompozicije „pneumothorax (ˌnjuːməʊˈθɔːræks)“ – zvučnu studiju inspirisanu transformacijama značenja jedne reči, što je bila narudžbina festivala, namenjena baš ovom sastavu. Autor: Dragana Ilić

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now