Legat “Atelje Petra Lubarde”

“Ja sam ja i svet slikam po svojoj volji, uzburkam more, da se zapeni kao šampanj, rasklapam bregove, crvene stene kršnih predela, plave senke u podne, žuti strah smrti, beli krik galebova to su moje palete.” Petar Lubarda, velikan slikarstva, rođen je u Ljubotinju 27. jula 1907. godine. Kao jedan od grandioznih slikara, koji je svojom autentičnošću osvojio svet i dobio mnogobrojna priznanja, postao je jugoslovenski kulturni diplmata i neizostavni umetnik sa ovih prostora koji je uticao na razvitak likovne kulture. Koliko je Lubarda bio značajan svedoče tekstovi iz 1953. godine, kada je nagradom na drugom Bijenalu u Sao Paolu, dobio vidno priznanje pored radova Dalija, Pikasa i mnogih drugih, uzdigao je jugoslovensko slikarstvo na nivo koji zaslužuje. Posle tog uspeha, Lubarda počinje da izlaže u Parizu, Londonu itd., a danas većinu njegovih dela možemo pronaći u Legatu Petra Lubarde, koji predstavlja reprezentativan muzeološki prostor, za posetioce otvoren od decembra 2014. godine. U Ilićevoj ulici broj 1, grandiozna kuća pruža osećaj dobrodošlice i prijatnosti. Ulaskom u veliko predsoblje, petnaestominutni film o tome kako je ova ustanova nastala, posetocima daje dobar uvod za početak “putovanja” koje će ih impresionirati. Nakon filma sledi prelazak u prostoriju, gde se ističu slike velikih formata, intezivnih boja koje u sebi nose snagu tih velikih dimenzija. Centralno mesto zauzima “Čovek i zver”, koja govori o iskušenjima i tegobama, koje je Srbija vekovima proživljavala, pa je iz tog razloga Lubarda ovo delo posvetio Beogradu. Takođe, jedno od značajnijih dela “Borba petlova” 1958. jednako privlači pažnju elementima Lubardinog kolorističnog sna, kao i “Kleveta” 1951. , “Kompozicija” 1952., “Zarobljenik” 1942. Govorio je da mu je atelje utočište, velika razonoda i tegoba. Mesto gde su mu svi polazni i završni snovi. Drvene stepenice vode do drugog sprata, gde nas dočekuju “Kosovska bitka”, “Sumrak Lovćena II” i “Lamenta za pesnika (Njegoš na Lovćensku temu)”, a pored toga i niz Lubardinih ličnih predmeta štafelaj, paleta boja, lična dokumenta, stolice u kojoj je voleo da odmara, zatim televizor, porodične fotografije itd. Sve to doprinosi da se doživi duh ovog umetnika, koji je po rečima drugih bio blage naravi, vrlo vredan i predan poslu. Često slikajući i po šesnaest sati dnevno, Petar je slikao velike formate, pravio skice i crteže, posebno za sliku kao što je “Kosovska bitka” da bi tek na kraju završio konačnu verziju kakvu gledamo danas. Veličine 172,5 x 190,5 cm na kojoj je radio pune tri godine. Voleo je da čita, da sluša džez, klasičnu muziku, uživao je u poeziji i bio je vrlo privržen porodici. O njegovim delima moglo bi se satima govoriti i pisati, ali dolazak u Legat je neophodan, kako bi se uživo susreli sa njegovim radom, njegovom intimom, emocijama. Ovde su strane i domaće delegacije iz celog sveta dolazile da vide atelje čuvenog umetnika, a danas je to mesto svih poštovaoca najznačajnijeg slikara XX veka. Legat sadrži i mali kafe kao i suvenirnicu gde se mogu pronaći knjige o Lubardi, bedževi, razglednice. Akcenat stavljam na knjige, jer u Biblioteci grada Beograda postoje samo dva pisana dela o Lubardi, koja su dostupna u prostorijama te ustanove, ništa drugo nije moguće pronaći. Iako nas je napustio 1974. godine, njegova originalna umetnost zahteva da bude prioritet svima. Kako Beograđanima, tako i svima, koji dolaze u ovaj grad. Grad koji za Petra nije bio običan, već jedan topao, bratski, gostoljubiv čovek. Autor: Dragana Ilić

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now