Galerija FLU: Riznica nesvakidašnjih štafelaja

Galerija FLU u Knez Mihailovoj ulici riznica je najraznovrsnijih umetničkih izraza, tehnika i dela, koja izazivaju različite emocije. U avgustu su u galeriji predstavljeni radovi studenata klase profesora Branka Rakovića i profesorke Vesne Knežević. Master generacija 2019/2020 je traganjem ka sopstvenom izrazu ispunila platna trudeći se da na trenutak produži život i zaustavi vreme. Svako od njih predstavlja različite teme na slikama, prolazi kroz različite faze tokom stvaranja umetničkog dela ali teži istom – da stalno ide napred. Koje teme su zastupljene na vašim slikama? Teodora Nikolić: Upravo zbog akcenta na važnosti i lepoti opažene okoline, teme mojih slika uglavnom se zasnivaju na pronalaženju likovnih vrednosti i vizuelno zanimljivih sadržaja u poznatim ljudima i prostorima, čija je pojava polazišna tačka za istraživanje. Na mojim radovima se kao motiv provlači čovek, odnosno portreti ili figure meni bliskih ljudi, gde pokušavam da, kroz lični rukopis i utisak, prikažem kako njihovu spoljašnjost kroz sklad forme i boje, tako i njihov bogat unutrašnji život. Bojana Bojčić: Moji radovi predstavljaju put istraživanja određene tematike i traganje ka sopstvenom izrazu. Sam plod nara je ono što me privlači i inspiriše. Njegov oblik se vremenom menja i dobija novu formu. Presekom imam potrebu da zagrebem ispod i analiziram unutrašnjost ploda. Na taj način otkrivam jedan novi mikrosvet, jedan novi lavirint koji me navodi na neprestano traganje. To traganje mi dozvoljava eksperimentisanje sa bojom, teksturom i formom. Lutajući tim lavirintom, iako ponavljan motiv, svaki crtež, slika ili grafika, drugačije je od prethodnog. Tako naizgled jasan motiv, dobija drugi oblik i odstupa od svog prvobitnog predstavljanja. Miljana Mitrović: Na mojim slikama se pojavljuje motiv cveća koji je smešten u taj prostor - prostor ateljea. U tom cveću je sažeta atmosfera koju osećam dok slikam tamo. Cveće predstavlja proleće – život, okruženo pozitivnom, stvaralačkom energijom, koja ga zaliva i neguje. Ono izlazi iz tegli, medijuma i četkica koje umetnici koriste. Cilj ovih radova je dokumentovanje jednog perioda života, arhiviranje osećanja i pokušaj da se beleženjem produži život i zaustavi vreme. Teodora Rakidžić: Moju pažnju privlače enterijeri - najčešće hodnici, podrumi, tavani, pasaži - mesta koja dobijaju ograničenu količinu svetlosti, ali predstavljaju prolaze do glavnih prostorija kuće ili zgrade u kojoj se živi. Iako su prirodno ova mesta samo mračna skladišta, često postoji određena igra svetlosti i senke, način na koji svetlost pada na zid ili neki predmet, koji meni predstavljaju polazište za novi crtež ili sliku.U pojedinim radovima senka moje figure postaje dominantna, pa smatram da, iako je prolazna i promenljiva u zavisnosti od vremena, biva ovekovečena kroz moju sliku, i time dobija priliku da prevaziđe svoju privremenost. Igor Gardinovački: Do sada sam lično više imao zastupljene motive, slikao sam portrete modela ili kolega, pejzaže i skulpture u dvorištu fakulteta. Fascinacija time što čovek saznaje dok je udubljen u posmatranje takvih naizgled jednostavnih predmeta ili prizora me je često vodila, i otvorila mogućnosti da se na njih nakaleme gotovo bilo kakve buduće teme. To je otvaranje autoputeva, i autentična emancipacija, sloboda za misli. Milica Vesić: Na slikama predstavljam ritamicnost jednog dana subjektivnim odabirom boja i kroz igru osnovnim likovnim elementima. Ukazujem na prostor ličnog životnog ritma i na uporedo ritam sveta - činjenica izvan naših ritmova. Proces stvaranja jednog dela je, po rečima Miljane Mitrović, prava drama - uvod, zaplet, kulminacija, peripetija, rasplet. Od skice do krajnjeg rezultata ima mnogo faza. Dešava se da se ideja na pola rada potpuno promeni, a ponekad faze budu kratke i slika nastane u jednom dahu. Međutim ono što je kod svakog rada isto, jeste upravo konstantno preispitivanje, gde se nakon brzog i slobodnog podslikavanja ulazi u spontanu i neizvesnu borbu sa slikom i tako dok se ne dođe do momenta u kome se čovek oseti zadovoljnim, kao da je dobio još jednu malu pobedu nad sobom i prevazišao još jedan izazov. Na njihov umetnički izraz uticalo je srpsko dvadesetovekovno slikarstvo, nacionalno slikarstvo XX veka, intuitivni doživljaj, slikarski uzori, srednjevekovni ikonopisci, tempo života kao i način na koji ga oni posmatraju, ali dodaju da zahvalnost duguju profesorima bez kojih ne bi uspeli da stignu do finala. Profesor Branko Raković ih je hrabrio da veruju u sebe, da stalno rade bez obzira šta je trenutno zastupljeno na sceni, jer se kvalitet uvek prepozna, dok su reči profesorke Knežević da uvek treba ići napred usvojili kao savet za sva vremena. Profesor Branko dodaje da je lepo što je konkretni slikarski rad opstao u klasi i da je dobra okolnost što su se masteri predstavili u Galeriji u centru grada. Publika je dolazila tokom izložbe, tako da su njihovi snimci eksponata proširili ovu postavku na mnogo strana. Novim masterima želi da istraju i dalje, da urade mnogo novih i da održe i unaprede kvalitet svojih radova. Ključne reči bavljenja ovom profesijom jesu iskrenost prema sebi i ljubav prema onome što rade, da nije toga verovatno bi njihov put bio drugačiji. Naše je da pratimo njihov rad i s vremena na vreme zavirimo u Galeriju FLU kako bismo otkrili neke nove predele, upoznali talente i uneli malo kreativnosti u svakodnevnicu. Autor: Dragana Ilić

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now