Elza Lasker-Šiler: Dve pesme

OPROŠTAJ Al' nikad nisi došao s večeri sedela sam u zvezdanom plaštu. ... Kad je kucalo na mojoj kući, bilo je sopstveno srce. Ono sad visi na svakom dovratniku, pa i na tvojim vratima; u paprati ugasnula ruža vatrena u mrkom vencu. Obojila sam ti nebo u kupinu svojom krvlju. Al' nikad nisi došao s večeri ... stajala sam u zlatnim cipelama. JEDNA PESMA Iza mojih očiju stoje vode, sve moram da ih isplačem. Uvek bih da poletim sa selicama odavde; sa vetrovima disati šareno u velikom vazduhu. O tako sam tužna lice u mesecu to zna. Zbog toga su somotna predanost i zore približavanja oko mene. Kad su se o tvoje kameno srce slomila moja krila, padali su kosovi k'o ruže sa visokog plavog žbuna. Sve suzdržano cvrkutanje hoće opet da kliče i ja bih da poletim sa selicama odavde. ANTOLOGIJA NOVIJE NEMAČKE LIRIKE (Nolit, 1956.) Preveli: Ivan Ivanji, Branimir Živojinović Elza Lasker-Šiler rođena je 1869. godine u Vupertalu-Elbersfeldu, u imućnoj jevrejskoj porodici. Uz Anetu fon Droste-Hilshof, važi za najveću pesnikinju nemačkog jezika. Tematika njenog pesništva je, uprošćeno govoreći, dvojaka: na jednoj strani vrlo subjektivna ljubavna lirika (i to je bolji deo njene poezije), na drugoj pesme o hebrejskoj i istočnjačkoj tradiciji, o ličnostima iz Biblije. Ali i jednom i u drugom nizu pesama ona zapanjuje i pleni potpuno samosvojnim slikama i poređenjima. U Berlinu se s početka XX veka družila sa poznatim piscima-boemima (Demel, Ben, Trakl ...). Kad su nacisti došli na vlast emigrirala je u Švajcarsku, odakle je nekoliko puta odlazila u Jerusalim da bi konačno tamo otišla 1939. godine. U Jerusalimu je umrla početkom 1945.godine, siromašna i usamljena.

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now