Željko Dimitrijević: Četiri pesme

HERBARIJUM Psa bude udarci opalih jabuka
o krov šupe
akustikom praznog stomaka Pomeram stolicu
kako se pomera hladovina
oko severne sobe Jedanaest sati. Prsti mi
mirišu na
papriku,
rđu
i cigarete Oko tri popodne:
uzdiše traktor sa prikolicom na uzbrdici
uzdiše pas
uzdišem ja Peckaju muve i skupljaju se
oko stola pred kišu
stavim parče lubenice na trem
dođu ose
nema više muva
i takvi problemi se reše
u zavisnosti koje više voliš Negde pred mrak
čuje se kosačica
i sve što je
iznad 12 centimetara
pada UPORIŠTE Popeo se stepenicama tapaciranim mahovinom na ponton u sumrak jedva da je bilo ikoga zabrao je najširu dasku da može da sedne legne i opet sedne sa suprotne strane jezera vetar je donosio sa minareta džamije Ilahije i kaside sa ove strane jezera gosti kafane pored zamolili su konobara da pojača muziku i u pauzama razgovora o svakodnevnim temema ubacivali reči poput nož majka dinamit malo se pridigao njegov pogled je bezrazložno bludeo po okolnim brdima koja su nosila imena u ljubavi unesrećenih žena i smrtnih junaka na putu do vikendice uz reku prošao je pored mramornog groblja izmedju pošte i osnovne škole tako ga je nazvalo onih malo preostalih meštana kišom šmriglane mramorne ploše prekrivale su kosti još od XIV veka senke brda su se valjale mladice iskakale iz brzaka sezona je trajala i čekalo se inje da ih skroz pokrije KISELINA Držao sam u zubima subotnje izdanje novina da bih imao više mesta u rukama iz gepeka sam vadio džak crnog luka džak paprika paradajz i dinju na zadnjem sedištu bila je kesa sa mesom slanina pivo vino kisela voda peršun vekne hleba kesa sa začinima sunce je u zenitu i karoserija je usijana prašina je prolazila kroz otvore na sandalama i lepila se za tvrde pete zvonio je telefon rekli su mi neubedljivo da su sprečeni da dodju i da im je žao nema veze kuvaću za neke bolje ljude OSAM KRATKIH PRIČA O MOJOJ BANKARKI Moja bankarka okreće Potvrdu o zaposlenju i visini primanja sa Rigor Vita izrazom lica kaže pobogu gospodine a mogli ste da upišete teologiju Ili makar školu za rezerve oficire Moja bankarka ustaje, odlazi do fotokopir mašine u ambijentu srdačne odbojnosti pozdravlja kolegenicu rekla bi joj kako će banke biti sasvim pristojna mesta za život ali umesto toga briše naočare intelektualno zamagljene parom iz šolje kafe Moja bankarka, oh njoj se gledaju crno beli filmovi, meni se sluša crno bela muzika Moja bankarka sa stola pomera fascikle “Preduzetnistvo u prizemlju” “Garazni kapitalizam” “Arhitektura utvrdjenja” “Mafija barok i rokoko” na praznom mestu na stolu polaže papir nudi mi olovku kaže potpiši Kišnim danima umišljam kako je moja bankarka u stvari moja Didona koja sedi negde na kosančićevom vencu i bezizražajno gleda u mostove Moja bankarka spušta slušalicu i kolutanjenjem očiju pokazuje da je ipak u njoj ostalo još malo duše U mojim noćnim morama ona oblači kostim obdukcione konfekcijske linije “Dejna Skali” puši Morley cigarete i pita me da li jos uvek želim da verujem U mojim fantazijama ja sam vezan za kancelarijsku stolicu a moja bankarka se naginje preko stola i šapuce mi na uvo rečenicu “Deca u Africi ne postoje" Željko Dimitrijević, rođen je 1981. godine, živi u Beogradu. Diplomirao je na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Priprema prvu zbirku poezije.

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now