Zbignjev Herbert: Dve pesme




OBJAVLJENJE


dva možda tri

puta

bio sam ubeđen

da ću dotaći suštinu stvari

i da ću znati


tkivo moje formule

iz aluzije kao u Fedonu

takođe je imala tačnost

Hajzenbergove jednačine


sedeo sam nepomičan

sa suznim očima


osećao sam kako kičmu

ispunjavam trezvena sigurnost


zemlja je stala

nebo je stalo

moja nepokretnost

bila je gotovo savršena


zazvonio je pismonoša

morao sam prosuti prljavu vodu

predstaviti čaj


Šiva je digao prst

stvari neba i zemlje

ponovo su počele da kruže


vratio sam se u sobu

gde li je onaj savršeni mir

ideja čaše

razlevala se na stolu


seo sam nepomično

sa suznim očima

ispunjen prazninom

to znači požudom


ako mi se to desi još jednom

neće me pokrenuti ni zvono pismonoše

ni vrisak anđela


sedeću

nepomičan

zagledan

u srce stvari


mrtvu zvezdu


crnu kaplju beskraja



PRIČA O RUSKIM EMIGRANTIMA


Bilo je to možda godine dvadesete

a možda dvadeset i prve

stigli su

ruski emigranti


vrlo visoki plavi

sanjalačkih očiju

sa ženama kao san


kada su prelazili preko trga

govorili smo - ptice selice


odlazili su na plemićke balove

okolo se šaptalo - kakvi biseri


ali kada su se gasila svetla zabava

ostajali su bespomoćni ljudi


sive novine stalno su ćutale

i samo je pasijans imao milosrđa


ućutavale su gitare po sobama

i čak su bledele oči čarne


uveče bi ih u rodne stanice

odnosio samovar sa piskom


posle nekoliko godina govorilo se

samo o troma


o onome što je poludeo

o onome što se obesio

i o onoj kojoj su odlazili muškarci

ostali su živeli po strani

i polako se pretvarali u prah


Tu priču priča Mikolaj

koji razume neminovnost istorije

da bi me uplašio to znači ubedio



* Iz zbirke: Savremena poljska poezija (Nolit, 1964)

* Preveo: Petar Vujičić



Zbignjev Herbert (1924–1998), jedan od najvećih poljskih i evropskih pesnika XX veka.

Pored poezije, Herbert je pisao i esejistiku, drame i kratku prozu.

Poezija i eseji Zbignjeva Herberta prevedeni su na sve veće svetske jezike.

Knjige pesama: Zrak svetlosti (1954), Hermes, pas i zvezda (1957), Studija predmeta (1961), Natpis (1969), Gospodin Kogito (1974), 18 pesama (1983), Izveštaj iz opsednutog grada (1983), Elegija o odlasku (1990), Rovigo (1992), Epilog oluje (1998).

Vrhunac Herbertove poezije predstavlja knjiga Gospodin Kogito: pesme na tu temu Herbert je pisao tokom čitave svoje pesničke karijere.

Knjige eseja: Varvarin u vrtu (1962), Mrtva priroda s đemom (1993), Lavirint nad morem Gordijev čvor i drugi rasuti spisi 1948–1998. (2001).

Knjiga kratkih priča: Kralj mrava (2001).

Najpoznatija Herbertova drama jeste Filozofska pećina (1956). Napisao je još nekoliko drama: Druga soba (1958), Rekonstrukcija pesnika (1960), Lutke (1961), Pisma od našeg čitaoca (1972).

Najvažnije nagrade: Lenauova nagrada, Austrijska državna nagrada za evropsku književnost, Herderova nagrada, Petrarkina nagrada, Nagrada Struških večeri poezije, Međunarodna književna nagrada Velsa, Nagrada „Bruno Šulc“, Nagrada „Jan Parandovski“, Jerusalimska nagrada za slobodu pojedinca u društvu, Nagrada „Vilenica“, Nagrada „Tomas Sterns Eliot“, Nagrada grada Minstera.

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now