Yugovinyl: Prodavnica gramofonskih ploča



Prva gramofonska ploča u Beogradu, snimljena je 1903. U to vreme zvuk sa vinila bio je nešto najdragocenije što su ljubitelji zvuka mogli da čuju ili poseduju sve do osamdesetih, kada je prodaju ploča ozbiljno nagrizla pojava kaseta, a početkom devedesetih dokrajčio CD. Međutim gotovo je neverovatno da u eri interneta vinil postaje popularan, a potražnja raste iz godine u godinu.


U Beogradu postoji tek nekoliko mesta gde na nostalgičan način možemo iskusiti muziku. Jedno od kultnih jeste Yugovinyl, prodavnica ploča i filmova, koju smo posetili. Ona broji više od dvadeset hiljada starih i novih izdanja.


Na pitanja kako je nastao Yugovinyl, vlasnik Borko kaže da svi očekuju neku svemirsku priču, a zapravo je samo došao takav trenutak da su ploče zamenile CD–ove i tako je sve krenulo. Sada neki novi klinci dolaze u radnju kako bi kupili „njihovu muziku“, nešto od domaćih autora ili elektornike.



Prema rečima vlasnika prodavnice, u jugoslovenskoj muzici najviše uživaju stranci. Oni često provedu ceo dan slušajući autore omilljenog muzičkog žanra i i čine najveći procenat kupaca. Dok sa druge strane DJ-evi najviše istražuju i kupuju stvari koje mogu da iskoriste. Za njih kaže da su definitivno najbolji kupci .


Kod domaćih izdanja zanimljivo je napomenuti da su u ono vreme izlazili razni singlovi. Jugoslovenski singlovi su imali različite slike od onih u inostranstvu. Neki su bili promenjeni poput albuma Black Sabattha „Heaven and hell“ pošto se na originalnom omotu nalazila slika na kojoj članovi benda puše džoint, što na našim prostorima nije bilo dozvoljeno. Mnogi omoti se slažu sa Nemačkim. Ima tu dosta i onih koji su različiti ili retki, unikatni poput AC/DC, koji su danas na ceni kod ozbiljnih kolekcionara.



Što se tiče naših izvođača, jedno vreme je među svetskim kolekcionarima bio jako popularan domaći džez, konkretno Duško Gojković. U nekom trenutku njegove ploče prodavale su se po više stotina evra. U Yugoviniyl-u se mogu pronaći neke Duškove ploče ali to se brzo i stalno menja. Ono što se danas najviše traži su ploče Balaševića, Čolića, Bajage, Čorbe, na koje pre petnaest godina niko ne bi pomislio.


Ploče se uglavnom nabavljaju na berzama u raznim gradovima. „Postoje i neki uvoznici od kojih uzimamo ploče, ali se uglavnom bavimo second hand-om“, dodaje vlasnik.



Uprkos svemu, gramofonska ploča se pokazala kao najbolji i najstabilniji nosač zvuka. Činjenica je da CD može da se nabavi za 200 ili 300 dinara, dok ploče iziskuju mnogo više novca. Ipak među poštovaocima vinila važi nepisano pravilo da je taj zvuk neprocenjiv.



Autor: Dragana Ilić




This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now