Simonida Rajčević: Umetnik kreira ono što ga zanima






Sa Simonidom Rajčević o izložbi i značaju angažovane umetnosti




Gotovo svaka Vaša izložba protkana je nekom od ikona pop kulture. Šta je uticalo na odluku da u „Lažnom bolu“ bude Brus Li?

Narativ je ono što poprilično određuje kako moje teme tako i moje interesovanje. Društveni, religijski i kulturološki narativ ove izložbe povezuje različite trenutke u vremenu, koje kao rezultat ima jedinstvenu celinu: skulpture i slike. Brus Li je u mom postupku aproprijacije izvrstan predstavnik umetničke ideje „borbe dobra protiv zla“ stvorene kroz film, i ne samo to, način ove borbe koja počinje kao trpljenje, pretvara se u stoicizam a zatim postaje odbrana, je ono za čim sam tragala na nivou već poznatog narativa.

Šta utiče na inovacije i promene koje nastaju od jedne do druge izložbe?

Protok vremena, promene u društvu, promena perspektive, to su sve stvari koje utiču na misao koju kreirate, to takođe čine unutrašnje promene, starenje i potrebe.

Ono što se zapravo skoro i ne menja su teme i ideje koje zanimaju umetnike, mi se njima bavimo dugo, čitvog života kroz razne uglove koje sebi i publici zadajemo.

Promena perspektive, oblika (od ljudskog preko životinjskog do industrijskog u mom slučaju), preko istorije slikarstva do novih tehnologija koje koristimo da bi napravili ono što želimo da kažemo je samo delić onoga što zanima umetnike a samim tim i publiku.

Ko sve učestvuje u stvaranju Vaše multimedijalne izložbe?


Godinama unazad sarađujem i pomažu mi isti ljudi; Moj asistent Milan Stošić, vajar, takođe godinama sarađujem sa Manjom Ristić, muzičkom umetnicom, iza svega toga stoji i mala armija ljudi koja se sastoji od umetnika, inžinjera, majstora raznih vrsta i prijatelja koji su prosto tu i pomažu kad mogu.



U kojoj meri umetnik kao pojedinac može svojim radom i angažmanom da doprinese nekoj promeni stanja u društvu?


Mi bismo svi pojedinačno, svi umetnici na planeti, voleli da možemo da doprinesemo pozitivnim promenama, i zaista verujem da svi umetnici žive za to. I rade upravo to sto rade.

U kojoj meri se to zaista dešava, to procenjuje država u okviru koje neko stvara, i narod koji je tome publika. Umetnik kreira ono što ga zanima i ono na šta želi da ukaže ili postavi pitanje, institucije to podržavaju ili ne, ljude to zanima, znači im, uzbuđuje ih ili ne.


Koliko je značajna uloga umetnosti u pogledu skretanja pažnje na osetljive društvene teme poput problema diskriminacije i margnializacije određenih grupa ili pojedinaca?


Socijalno angažovana umetnost je izrazito važna za svako društvo, bas kao i svaki oblik socijalne angažovanosti koji bilo kojoj ugroženoj i marginalizovanoj grupi na ovaj način pomaže osvešćivanjem društva, ukazivanjem na problem, organizovanjem pomoći i podrške, prikupljanjem finansijske pomoći i donacijama.

Šta usvajate od studenata, a šta im prenosite iz iskustva koje posedujete?


Rad sa mladim ljudima pomaže statičnom pojedincu profesoru umetnosti da bez puno putovanja i neprekidnog istraživanja sveta (jer je vezan/a za posao u visokom školstvu na jednom mestu), prati promene kroz generacije i osvešćuje probleme koje u tom trenutku sam ne oseća, da bude povezan sa onim što se kulturološki odvija u bićima koja odrastaju i pokušavaju da se uključe u društvo na svaki način a zatim postanu i gradivni činioc tog društva. Vi zapravo učite nekog da preuzme vaše mesto, a da zadrži sopstvenu osobenost i donese svojim bližnjima i civilizaciji nešto novo i po mogućstvu pozitivno.




Autor: Dragana Ilić

This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now