Portret: Snežana Soković



Zovem se Snežana Soković i stojim iza Brenda SnowyS Art. Rođena sam u Beogradu gde živim i radim. Imala sam puno prilika u životu da odem negde i živim neki drugi život, van granica ove zemlje, međutim izgleda da smo ovaj moj Beograd i ja suđeni jedno drugom. Izlagala sam na raznim dešavanjima u Beogradu i Novom Sadu, a najponosnija sam na Mikser festival i tu energiju koja je kružila oko njega. Umetnost mi je oduvek bila beg od svega. Još kao jako mala sam flertovala sa njom, pa sam tako pravila nakit od paunovog perja, pravila razne kolaže od isecaka iz novina, pisala sastave drugarima za domaći, a kasnije u životu radila i kao aranžer izloga i radnji. Jedno vreme sam čak i urađivala enterijere. Ali pre svega, sam skoro 20 godina provela u korporaciji gde sam radila kao menadžer i komunikolog. Pa hajde da kažem da mi je to zvanje, iako se ja oduvek osećam jedino i samo kao umetnik.



Kako izgleda proces od ideje do realizacije?


Ideje mi uglavnom padaju na pamet kad tonem u san. Dugo sam naivno verovala da će ostati u glavi i ujutru kad ustanem. Međutim, najčešće sam ih zaboravljala. A onda sam bila dovoljno mudra da pored kreveta stavim tefter i olovku I da skiciram sve ono što mi doleti pred san. Svaki put kada počinjem novi rad osećam ogromno uzbuđenje. Lepota stvaranja komada od drveta koje je more obradilo I izbacilo na obalu je neograničena. Svako drvo za sebe priča neki svoj pređašnji život. Nijedno nije isto. Tako da nikada za šest punih godina rada nisam napravila isti rad, niti je to moguće. I to je ono što me beskrajno raduje. Dakle, prvi korak, je pronaći sirovinu na obali mora i slažem se da je to najlepši početak svega. Trudim se da drvo ostane u što originalnijem obliku i da ga što manje obrađujem. Sunce, so i morska voda su već odradili sterilizaciju tako da nemam potrebu da ga tretiram nekim hemikalijama, a I ne želim da usporim proces starenja jer je upravo to ono što želim da postignem u radovima. To stihijsko propadanje, ti tragovi vremena, tu igru mora, sunca, vetra I morskih ljubavi…


Šta utiče na izbor palete boja?


Najčešće moje trenutno raspoloženje. Moja duša uvek peva tirkizom. Oduvek. I to je najčešća boja koja se može videti na mojim radovima. Za žutom uvek posegnem kada želim sebi sunčan dan, a crvenom uvek želim da prizovem ljubav. Ja volim boje. Jake, vatrene, intenzivne, moćne…. One mi pomažu da izrazim sve ono što se u meni dešava, sto me raduje, tišti, pokreće, nagovara…



Koje materijale koristiš u radu?


Pored drveta koje je more obradilo I izbacilo na obalu, koristim još i staro, zarđalo gvožđe, kanape, ponekad neki zanimljiv kamen, pesak, razne pamučne krpice za zastavice, žicu, ljuske od pistaća I badema…takođe, tu je čitav arsenal raznog okova, kao i delova starog nameštaja. Jedan predivan proces reciklaže, od početka do kraja. Često znam da kažem da se kod mene ništa ne baca i da od svega može nešto da se napravi. U ovom zagađenom svetu vrlo je bitno osvestiti ljude da što manje kupuju novih stvari, i da se sve više okreću reciklaži. Ovo je moj mali doprinos čistijoj planeti.


Na koji projekat ili rad si posebno ponosna?


Na Beograd uradjen u 3D varijanti. Danima sam dolazila na Brankov most i posmatrala Beograd oko Saborne crkve i onda sam se samo pustila I dozvolila rukama da rade ono što su oči zabeležile. To je moj poklon ovom gradu. Takođe, pre dve godine sam uradila ilustracije za koricu jedne dečije knjige koja se zove ''Devojka u kuli''. To je divna ruska saga, srednjevekovne Rusije I ja sam neizmerno uživala u tom procesu.




Šta podstiče tvoju kreativnost?


Ljudi. Slučajne priče u autobusu, na ulici. Dobra pesma koju čujem u prolazu, miris veša koji se suši na suncu, jugovina, preplanula koža, odsjaj mora, talasi, oblaci, so u kosi, početak leta, kraj leta, dobrota, divni ljudi okupljeni oko mog stvaralaštva, moje ćerke …


https://www.facebook.com/snowysarthandmade/photos/?ref=page_internal