Portret: Olivera Inđić




Predstavljamo vam fotografkinju Oliveru Inđić




Da ne bih pisala koje fakultete i škole pohađah, jer koga to još zanima, potrudiću se da u nekoliko rečenica prikažem šta me to inspiriše, čime se bavim, u kojim morima plivam, sa i bez šlaufa. Crteži, fotografije, murali, ilustracije, biljke, životinje (naročito jedan pas Ćićo), šume, mora, gradovi, ljudi... To je samo delić onoga što pokreće.




Kojim aparatom pretežno fotografišeš?


Najviše volim da fotografišem analognim fotoaparatom. Ima tu magiju i neizvesnost. Takođe, polaroidi su radost posebna. Često nešto zabeležim i kamerom telefona...neku skicu za ilustraciju ili neku situaciju, da ne pobegne.  Imre Sabo je jednom rekao: ''Kad bi oči mogle da fotografišu...''


Šta najčešće beležiš fotografijama?


Beležim ono što ugledam. Nemam određeni zadatak, kao lov na dobar kadar, ali na kraju se provlači ipak neka emocija, priča. Nešto poveže sve, ponekad i nesvesno. 




Na koji projekat/izložbu si posebno ponosna?


Hmm.. ponosna sam na jedan divan projekat sa decom Murals Without Borders, koji se odigrao na istoku Turske, Italiji... na sve zadatke koji pomeraju. Na jednu samostalnu izložbu fotografija We/Me, na korice jedne knjige, na sve biljke i drveće koje posadih.


Šta podstiče tvoju kreativnost?


Život podstiče i pokreće. Šume, mora, prijatelji...sve je inspirativno.








Autor: Dragana Ilić



This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now