Portret: Marko Crnobrnja



Rođen u Obrenovcu 1978. godine. Diplomirao vajrastvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Umetnički saradnik na vajarskom odseku Fakulteta Primenjenih Umetnosti u Beogradu.

Kako izgleda proces rada na nekom projektu?


Posao umetnika je za mene najzanimljivije zanimanje za koje znam. Ako se osvrnem iza sebe, jasno vidim oko dvadeset pet godina postepenog penjanja na mesto na kojem se sad nalazim. Svaki novi projekat je nov stepenik ka novom saznanju, a u to spadaju izložbe, skulpture u javnom prostoru, konkretne narudžbine, idejna rešenja...




Koje materijale koristite prilikom izrade figura?

Sticajem okolnosti sam svoj izraz vezao za drvo. U međuvremenu sam ovladao veštinom obrade i na neki način obuzdao drvo kao materijal. Moglo bi se reći da u tom materijalu najbolje prevodim svoje ideje u delo.

Šta one simbolizuju?

Figure u mom slučaju predstavljaju glavne aktere u sceni koju pravim i one se nalaze u idealnom dramskom momentu. Poput filmskog kadra, jasno se vidi šta je bilo pre i šta će biti posle.



Na osnovu čega birate paletu boja ?

Paleta boja u mom slučaju igra veliku ulogu. Uobičajeno je da se za drvo vezuju epiteti kao što su tvrdoća, elastičnost, trajnost ali pored tih fizičkih svojstava drvo poseduje široku paletu boja i tekstura koje meni mnogo više znače.


Šta podstiče Vašu kreativnost?

Ako bismo kreativnost posmatrali kao INPUT a gotovo delo kao OUTPUT, slobodno bih mogao reći da je u mom slučaju veliko zakrčenje na izlazu, jer ne oskudevam sa kreativnošću već imam ozbiljan problem sa vremenom, kako realizovati sve što imam na umu.



Na koji projekat/izložbu ili rad ste posebno ponosni?

Posebno sam ponosan na realizaciju velikih skulptura u javnom prostoru, to za mene predstavlja uzvišeni cilj, permanentni rad prepušten vremenu, prostoru i suživotu. Kao dobri primer je skulptura MEMORIES u Šapcu, koju sam realizovao 2019. godine . Leteći biciklista u parku gde će neke nove generacije provoditi vreme, kojima će biciklista postati vremenom uspomena , a ja sam svojim nazivom tog dela unapred odredio čemu služi skulptura u javnom prostoru. Ona vremenom postaje reper jednog grada, mesto susreta, mesto uspomena.