Pet muzičkih numera po izboru Miloša Radoša




Miloš Radoš za naš portal bira pet omiljenih muzičkih numera




Kada je muzika u pitanju, nikada nisam bio fan top listi jer je prosto toliko sjajnih, a meni na različite načine posebnih i dragih pesama i/ili albuma da se plašim da bih ispao jako nepravedan prema nekima od njih kada bih na npr. svoju top 5 listu uvrstio neke druge. Tome u prilog ide i što već godinama opsesivno skupljam gramofonske ploče, pa albume gledam kroz njih (jer realno, kada staviš neki album na gramofon, preslušaćeš ga od početka do kraja kao što je autoru i bila namera, što i jeste velika lepota kod tog formata), a pošto su sve moje ploče na neki način moja deca, nisam želeo da neke od njih izdvajam ili favorizujem u odnosu na druge. Stoga sam se odlučio da za Porkulum sastavim jednu drugačiju listu, a to je lista 5 pesama koje veoma rado slušam u poslednje vreme.



Pa da krenemo:


1.Bobby Caldwell – „You Belong To Me“

Bobija Kaldvela većina ljudi pamti po njegovom čuvenom smooth soul-jazz hitu „What You Won’t Do For Love“ iz 1978. koju sam ja prvi put čuo (kao i verovatno većina pripadnika moje generacije koja je odrastala 90-ih) semplovanu u 2Pac-ovoj pesmi „Do For Love“. Ovo nije bio jedini put da su Bobijeve pesme inspirisale hip hop producente jer je i njegova pesma „Open Your Eyes“ iz 1980. završila u slušalicama raznih poklonika hip hop kulture (naravno, i mojim 😊) kroz Common-ovu dirljivu pesmu „The Light“ za koju je instrumental sa Bobijevim semplom napravio niko drugi do sad već legendarni J Dilla koji nas je nažalost prerano napustio. No, da se vratimo na ovu pesmu koja je moj izbor – nedavno sam prisustvovao jednom matine setu (a kakav drugačiji bi i bio moguć leta Gospodnjeg 2020.) gde me je moj saborac po vinilima Miloš Vuković podsetio na ovu sjajnu ploču i album za koji sam i zaboravio da sam davno kupio u nekoj prodavnici ploča u Americi zbog poznatog mi autora i zanimljivo dizajniranog omota, pritom ne znajući apsolutno nijednu pesmu sa njega. Miloš je tom prilikom pustio „Carry On“ koja je po mom ukusu druga najbolja pesma na ovom istoimenom albumu iz 1982. godine, a ja sam čim sam došao kući pronašao ovu ploču na polici i prvo pustio „You Belong To Me“ koja mi narednih nekoliko nedelja nije izlazila iz glave.




2. Tatsuro Yamashita – “Solid Slider”



Ovaj umetnik je jedan od najistaknutijih protagonista i, slobodno se može reći, pionira u svetu jako popularnog žanra muzike „city pop“ koji se odnosi na muziku japanskih umetnika koja je nastajala kasnih 70-ih a diskografski vrhunac doživela tokom 80-ih godina. Taj pravac je pratio siloviti ekonomski razvoj Japana i bio namenjen njihovoj urbanoj populaciji odričući se tradicionalnih elemenata japanske kulture koje su domaći umetnici mahom utkavali u svoje muzičko stvaralaštvo i umesto toga kombinujući elemente američkog soft-rock-a, R&B-a, boogie-ja i funk-a. Sa velikom popularizacijom i potražnjom ove muzike poslednjih godina, cene originalnih izdanja na pločama su (naravno) jako skočile (za ovaj album, Tatsurov drugi po redu, kreću se u trocifrenim opsezima) pa sam nažalost morao da se za sada zadovoljim blago izmenjenim (ali priuštivim) editom ove pesme na ploči. Ipak, u poslednje vreme je jako često slušam i u originalu sa digitalnih izvora, kao i dosta drugih city pop remek dela, pa sam je zato odabrao da predstavlja ovaj pravac na ovoj mojoj mini listi.



3. Donny Benet – „Konichiwa“


Moram priznati da sam za ovog sjajnog savremenog umetnika nešto kasnije saznao – iako je ovaj singl izdao 2017, a sjajan album “The Don” na kom se nalazi 2018, ja sam ga otkrio tek tokom karantina 2020, što možda i nije toliko čudno s obzirom da je gospodin Doni iz daleke Australije pa je, kao i za druge stvari, trebalo malo više vremena da dopre do Evrope i sveta. Jako mi je drago što sam pesmu prvi put slušao u kombinaciji sa ovim jednostavnim a genijalnim spotom, što će se ispostaviti kao obrazac po kojem gdin. Benet (inače čita se Bene, slovo t je tiho) pravi i spotove i muziku. Ukoliko ste u potrazi za sjajnim letnjim saundtrekom, poslušajte ovaj kao i noviji album “Mr. Experience” (oba dobro idu uz dobar koktel kao npr. Negroni), a ako vas bude zanimalo još sadržaja, zapratite Donija na Instagramu, tamo često ide live iz svog kućnog studija i pravi jako zabavne jam sessione (potpuno sam).



4. Bastion – „Emil vrati se“


Ove godine su moji divni prijatelji iz Skopja DJ Goce i DJ Chvare koji stoje iza organizacije Funky Fresh i regionalnog godišnjeg okupljanja Skopje Vinyl Convention (na kojem sam imao čast da gostujem i puštam muziku pre par godina) izdali sjajnu singl ploču sa dve makedonske disko fank pesme nikad ranije objavljene na vinilu – na A strani je poznata pesma „Disko Par“ od Zorice Milosavljević a na B strani ovo remek delo iz 1986. godine koje pre ovog izdanja nikad ranije nisam čuo. Obe pesme su kategorizovane kao editi jer je Goce minimalno izmenio delove instrumentala, ali su jako verne originalima. Ovu singlicu u Beogradu možete naći u prodavnici ploča Yugovinyl, ako ih je još preostalo. Ritam i vokal su jako zarazni pa mi ne izlazi iz glave od prvog slušanja.



5. Leon Ware – „Why I Came To California “


Ova pesma me asocira na leto, pesak i okean i baš dosta sam je slušao ove godine, bila mi je glavni deo saundtreka na proputovanju kroz Kaliforniju prvih dana marta na samom početku svetskog korona ludila, pa je zaslužila da se nađe i na ovoj listi.







Miloš Radoš je rođen u Beogradu 1985. godine, celog života gaji ljubav prema muzici, počevši od hip hopa, preko funka pa do jazza, soula, diska , AORa, muzike Brazila, Afrike i ex YU država i raznih drugih žanrova koje povezuje sličan groove. Iz te ljubavi godinama skuplja gramofonske ploče koje povremeno pušta po gradu pod DJ alijasom F.U.N.K.cioner. Bavi se osiguranjem u SAD. Bojanin muž i otac jednog malog Lava.