Pet muzičkih albuma po izboru Danila Lukovića



Bubnjar Danilo Luković za naš portal bira pet omiljenih muzičkih albuma





1. Black Sabbath - Black Sabbath



Prvi album je remek delo i kao takvo nikad ne prestaje da utiče na mene. Kraj četvrtog razreda, menjao sam neku igricu, koju sam dobio za odličan uspeh, za album benda o kome ništa nisam znao i nisam zažalio... nisam ni imao odličan uspeh više nikad. :)



2. Pearl Jam - Vitalogy

Ništa više nije bilo isto nakon slušanja ovog albuma. :) Prelaz is osnovne u srednju školu i potpuni šok, oduševljenje i brdo znakova pitanja na muziku koja je izlazila iz starog Kamacrown-a. Još uvek su mi najdraže pesme Pearl Jam-a sa ovog albuma, to je ujedno i jedini album koji uvek imam u telefonu.


3. The Prodigy - Music for the Jilted Generation

Napuštam srednju školu, koju kasnije završavam vanredno... sa Kamacrowna prelazim na Panasonic walkman, koji ima na kablu od slušalica dugme za preskakanje pesama, jačinu zvuka i ne moraš da okrećeš kasetu, kad stigne do kraja strane sam pusti drugu, haj tek ludilo. :) Smislio sam set vežbi u trajanju albuma, dugo se pridržavao istog. Na "Intro" ide plank, "Brake & Enter" se proveravaju vrat i zglobovi uz lagano istezanje da kasnije ne polomim nešto... već na "Their Low" kreće trčanje u mestu koje na pola pesme pojačavam tako što kolena idu visoko i tako treba izdržati do kraja! Svaka numera je imala svoju vežbu... i ako ne izgubim 3 kilograma do pesme "3 Kilos", ništa nisam uradio. I dalje mislim da je ovo jedan od najboljih albuma ikad.



4. The Kills - Keep on Your Mean Side


Selim se u Beograd da napravim bend. Nisam siguran gde i kako nailazim na njih, ali sve u vezi ovo dvoje seksi manijaka je fenomenalno. Upoznao sam Alison na InMusic-u, jedva smo sastavili dve recenice u bekstejdžu... njen mamurluk je uticao na mene skoro kao i njena muzika, nemaš baš svaki dan priliku da sretneš skoro pa omiljenu pevačicu polupanu u podne... eto i predloga za naziv benda: PUP - Polupani u Podne.


5. Sepultura - Roots Bloody Roots


Kako me i dalje broj 5 uznemirava na neki način, moram da pomenem... Sepultura - Roots Bloody Roots; Radio Moscow - Brain Cycles; These New Puritans - We Want War (samo ta pesma, bend je krš); Tool - Aneima; Nick Cave - Skeleton Tree; Arctic Monkeys je dugo bio na repeat; Disciplin A Kitschme - I Think I see Myself on CCTV i Heavy Bass Blues su me održali u nekim nezgodnim trenutcima i opustili u dugim vožnjama po regionu nakon snimanja prvog albuma Straight Mickey and the Boyz-a. U gradskom prevozu isključivo Kow Otani - Shadow of the Colossus OST.



Mislim da bi Bernard Herrmann najbolje opisao život u Beogradu do sada. Jedan od retkih čije kompozicije slušam van filma. U njima je sve, bukvalno sve opisano. Kod njega, iz nekog razloga nemam sliku ili scenu pred očima i dok ide "Suite" npr., nisam ni Twisted Nerve niti Kill Bill, negde sam između i tu je fenomenalno biti.





Danilo Luković je bubnjar beogradskog benda Straight Mickey and The Boyz.



This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now