Pet albuma po izboru Nebojše Krivokuće




1. Talking Heads: "Remain in Light" (1980)


Dokazni materijal da velika dela nastaju iz meteža i saučesništva većeg broja ljudi. Remain in Light možemo posmatrati i kao zvezdu koja je umalo postala crna rupa: bend je nakon snimanja jedva opstao, zato što metež generiše i antagonizme. Jednog dana će ovaj album možda biti korišćen i kao dokaz zakona o prirodnoj selekciji: sve pesme na Remain in Light su tako nastale, prirodnom selekcijom: tejkova, rifova, bitova i ideja koje su "preživele" i koje su se menjale tokom snimanja. "Once in A Lifetime" je dokaz da tajfun može stvoriti džambo-džet. Dosta teoretisanja, ovo je muzika uz koju igraju i glava i kukovi.

Afro-ritmovi sreću novi talas, snimanje "reakcija" na rifove i bitove koje su drugarice i drugovi iz benda ostavljali jedni drugima u studiju, Inoove zaobilazne strategije, usporavanje traka, Birnovo imitiranje američkih evanđelista, promišljanja sveta i sebe... Ovaj album je za mene eklektični bukvar čije je ponovo preslušavanje i nakon više od trideset godina poput vožnje roler-kosterom bez operatera.




2. Kate Bush: "Hounds of Love" (1985)


Jedna prijateljica je tvrdila da muškarci ne mogu da razumeju Kejt Buš. Možda je odista tako, ali Hounds of Love ima moć da isključi razum i rasplamsa osećajnost. Za razliku od gorepomentog albuma, koji je delo poludelog kolektiva, Hounds of Love je san jedne vile pretočen u muziku na 48 kanala. Sećam se podneva pre trideset i pet godina kada je Sloba Konjović u "Diskomeru" prvi put pustio "Running Up That Hill". Zvučnik malog, slabašnog japanskog kasetofona postao je portal u dimenziju iz koje se nikada nisam vratio.



3. Suba: "Sao Paulo Confessions" (1999)


Kao što Pol Morli već četrdeset godina piše o Joy Division, tako ja već dvadeset godina pokušavam da napišem tekst dostojan "Sao Paulo Confessions". Ponekad me teši to što i drugi koji barataju rečima ili pokretnim slikama nisu daleko odmakli u tim pokušajima. Onaj koji je najbliži suštini Subine muzike barata strip-tablama koje takođe zahtevaju šifranik, tako da na kraju svega ponovo ostajemo muzika i ja sami, jedan na jedan.

Sao Paulo Confessions dokazuje onu misao Jovana Hristića da svaki čovek može imati dve otadžbine. Jednu koju nije izabrao i koju stalno nosi sa sobom, i drugu o kojoj mašta. Niko posle Sube nije uspeo da vine u vazduh ovakva jata nota, sinkopa, zezalica, zvrkova, cikada i harmonija. To jato leti u savršenoj formaciji od Sao Paula ka Novom Sadu, mestu u kojem se rodio, ali koje još uvek nije zasadilo drvo na koje bi te ptice mogle da slete.




4. David Bowie: "Blackstar" (2016)


Četrdeset godina je na vrhu liste albuma o konačnosti stajao "Closer" od Joy Division. U januaru 2016. u glavu mu udario "Blackstar", slušao sam ga na repeat neka dva ili tri dana, osećao sam da je taj album kraj, ali nisam znao kraj čega, dok narednog jutra glas sa radija nije izgovorio da je Bouvi umro.


"Blackstar" je veliko finale jedne priče, promišljeno do poslednjeg piksela, ali i soundtrack najgore godine mog života. To me ne sprečava da ga i dalje preslušavam i pokušavam da dešifrujem. Ovaj album je podsetnik na to da je smrti dostupno sve, osim umetnosti. Bouvi je bio umetničko delo, a kreacije ne mogu nestati.




5. Hurray For The Riff Raff: "The Navigator" (2017)


Pored "Ricah Beach", uz koju odlazak u borbu postaje lakši; "Living in the City" koja uspeva da razblaži čemer, i "Hungry Ghost" - na ovom albumu se krije jedna od najlepših i najstrašnijih pesama XXI veka. Na prvo preslušavanje "Palan'te" (u slobodnom prevodu: "Napred!") sam se raspao, ali sam istovremeno bio i srećan zato što mi je ta pesma dokazala da sam i dalje živ, da postoji nova muzika koja može da me pomeri. Alinda Segara, glas i srce HFTRR tvrdi da je ovaj album priča o detetu koje živi i odrasta u pregaženom gradu. Dok slušaš "Navigator" shvatiš da smo to dete svi mi. Potresan i veličanstven album.





Nebojša Krivokuća, 1973. Autor knjige kratkih priča o muzici "39 pesama" (Booka, 2013), kao i bloga i podkasta "Prešlicavanje" (od 2015.) Svakog dana posvećuje muzici najmanje dva sata dnevno. Radi kao kreativni direktor u agenciji Commnis DDB.



:: prešlicavanje :: radio stranica ::


:: blog prešlicavanje: mikrosvet i makrokosmos ::




This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now