Muzički izbor Milice Vučković




Književnica i likovna umetnica Milica Vučković za naš portal bira pet omiljenih muzičkih numera




Mislila sam da će odgovor na ovo pitanje biti daleko teži i da neću moći tek tako ni da se setim, pa ni da odredim koja mi je muzika bila najznačajnija u životu. A onda se sama od sebe javila, podsetila na neke prošle žiote, na brojne prošle stanove i vreme provedeno u njima, na sve životne faze... Navešću neke albume i pesme iz rane adolescencije, iako ih sad slušam tek ponekad, ali koji su svakako bili najznačajnija smernica u odrastanju.


1. „I think i see myself on CCTV“, kasetu Discipline mi je poklonila sestra iz Obrenovca još u osnovnoj školi, ona je bila starija i uvek slušala dobru muziku. Podsetiću koliko je teško bilo čak i mojoj generaciji da „otkrije“ neku novu muziku. Sa tog albuma naročito pesma „Behind nine hills“. Kasnije, svaki album Discipline, iznova i iznova, jer - Disciplina Kičme. Kasnije, zbog Discipline, i ljubav prema drum and bass-u, i fige iza leđa svakog četvrtka da će me pustiti na Akademiju iako sam, u tom trenutku, više nego „under-age“ da bi me pustili. Srećom, uvek sam izgledala starije.




2. White Zombie i „La Sexorcisto – Devil`s music vol 1“, naročito pesma „Thunder Kiss 65“, i moja neprežaljena želja da naučim da sviram bas i imam bend, i da izgledam kao basistkinja White Zombija. Da gitaru držim skroz nisko, na kolenima, dok sviram. I dan danas imam faze maratonskog slušanja tog albuma, naročito ako vozim auto sama i dugo.




3. Sublime, „Everything under the Sun“. Znam mnogo ljudi koji ne razumeju Sublime, ali to je za mene jedan od najvećih punk bendova, iako žanrovski tako raznolik, to je čist punk. Punk kao način života, koji sam u srcu prihvatila kao svoj, zauvek, iako danas možda tako ne izgleda. Pored toga, taj album je izašao dvehiljadešeste godine, na moj rođendan. I na koncu, zato što smo stvarno svi pod istim suncem.



4. Primus, ne nužno album, ali „Wynona`s big brown beaver“, „Jerry was a racecar driver“, „John the fisherman“ i mnogo drugih pesama. Kada bih mogla nekako da opišem sebe iznutra ili svoje slike, pustila bih mu Primus. Kao neki artikulisani nered, kontrolisano, precizno ludilo. Kada slušam Primus ne mogu da sedim mirno. Slušajući Primus kao mala shvatila sam da nije nužno da budeš normalan i da se uklopiš. To mi je značilo.




5. Biću kvarna i u zadnjoj stavki ću strpati dve pesme. To su „Rebel, rebel“ od Bouvija i „Jane says“ od Jane`s Addiction. To su pesme koje slušam kada sam tužna, kada lutam betonskim ulicama i kada mi treba prostora da razmislim gde sam i ko sam.





Fotografija: Kunst.weekly



Milica Vučković je akademska slikarka, rođena 1989. u Beogradu. Završava doktorske studije slikarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti. Pored desetak samostalnih izložbi, 2014. objavljena joj je zbirka kratkih priča „Roj“(Apostrof) a 2017. dobila je prvu nagradu na Biber konkursu za priču „Jedu ljudi i bez nogu“. 2019. objavila ne svoj prvi roman, "Boldvin" (Lom), sa kojim je ušla u dva najuža izbora za "Vitalovu" nagradu i nagradu "Biljana Jovanović".



This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now