Elza Lasker-Šiler: Dve pesme




OPROŠTAJ


Al' nikad nisi došao s večeri

sedela sam u zvezdanom plaštu.


... Kad je kucalo na mojoj kući,

bilo je sopstveno srce.


Ono sad visi na svakom dovratniku,

pa i na tvojim vratima;


u paprati ugasnula ruža

vatrena u mrkom vencu.


Obojila sam ti nebo u kupinu

svojom krvlju.


Al' nikad nisi došao s večeri

... stajala sam u zlatnim cipelama.



JEDNA PESMA


Iza mojih očiju stoje vode,

sve moram da ih isplačem.


Uvek bih da poletim

sa selicama odavde;


sa vetrovima disati

šareno u velikom vazduhu.


O tako sam tužna

lice u mesecu to zna.


Zbog toga su somotna predanost

i zore približavanja oko mene.


Kad su se o tvoje kameno srce

slomila moja krila,


padali su kosovi k'o ruže

sa visokog plavog žbuna.


Sve suzdržano cvrkutanje

hoće opet da kliče


i ja bih da poletim

sa selicama odavde.





ANTOLOGIJA NOVIJE NEMAČKE LIRIKE (Nolit, 1956.)

Preveli: Ivan Ivanji, Branimir Živojinović



Elza Lasker-Šiler rođena je 1869. godine u Vupertalu-Elbersfeldu, u imućnoj jevrejskoj porodici. Uz Anetu fon Droste-Hilshof, važi za najveću pesnikinju nemačkog jezika. Tematika njenog pesništva je, uprošćeno govoreći, dvojaka: na jednoj strani vrlo subjektivna ljubavna lirika (i to je bolji deo njene poezije), na drugoj pesme o hebrejskoj i istočnjačkoj tradiciji, o ličnostima iz Biblije. Ali i jednom i u drugom nizu pesama ona zapanjuje i pleni potpuno samosvojnim slikama i poređenjima. U Berlinu se s početka XX veka družila sa poznatim piscima-boemima (Demel, Ben, Trakl ...). Kad su nacisti došli na vlast emigrirala je u Švajcarsku, odakle je nekoliko puta odlazila u Jerusalim da bi konačno tamo otišla 1939. godine. U Jerusalimu je umrla početkom 1945.godine, siromašna i usamljena.




This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now