Dušan Vesić: Novi talas pre novog talasa



Sa piscem i novinarom Dušanom Vesićem o muzici i novom talasu.




Fenomen "Novog talasa" vezuje se za Sinišu Škaricu i Jugoton. Da li bi ovaj fenomen doživeo uspeh bez njih ili bi ostao trajno hendikepiran i neostvaren? Kako vidite delovanje diskografskih kuća kada je reč o novom talasu.


Jugoton i ZKP RTV Ljubljana reagovali su iznenađujuće brzo i kvalitetno. Da njih nije bilo, teško je reći šta bi se desilo. Neki od aktera verovatno bi se raspali pre nego što bi dobili šansu negde drugde, a karijere mnogih od njih razvijale bi se duže, sa neizvesnim ishodom. Svakako ne bismo dobili neke bitne albume, na primer “Odbranu” Idola i jedini album Šarla Akrobate.


Pojedina izdanja ovdašnjeg novog talasa (Pankrti, El. Org., Idoli...) su naišla na dobre reakcije strane kritike. Koliko je bilo realno da neko od tih bendova postigne uspeh i u inostranstvu ili su morali poput Laibacha da svoje delovanje kompletno prenesu van Jugoslavije?


Da bi nešto uradili trebalo je da se presele u London i krenu iznova. Ali, to bi značilo maknuti se od mame u neizvesnost, što nikome od njih nije padalo na pamet.


Šta je predhodilo novom talasu? Koje grupe i koji albumi su utrali put pojavi panka i novog talasa na našim prostorima?


Bijelo dugme i Buldožer. Bijelo dugme je postavilo logistiku i pokazalo da se od rok muzike može živeti, što je navelo generaciju novog talasa da počne da razmišlja o profesionalnom bavljenju muzikom. Buldožer je pak imao ulogu kreativnog gurua: njihov album “Pljuni istini u oči” objasnio je da se sa tradicijom mora raskrstiti i razmišljati na nove načine. Oni su u Jugoslaviji bili novi talas pre novog talasa.


Zašto je Beogradu trebalo čak tri godine da se u njemu pojave grupe koje su svirale pank i novi talas?


Inkubacija uticaja potrajala je u Beogradu najduže. Mislim da se to dogodilo slučajno. Ili je u Beogradu bilo najmanje razloga za bunt.


Kako gledate na mejnstrim grupe poput Bijelog Dugmeta ili Parnog Valjka koje su se samo očešale o novi talas i nastavile dalje? Čini se da je magnetska moć novog talasa bila tako velika da su čak i dzez rok grupe poput Leb i Sola preuzimale energiju i atmosferu novog talasa (album "Beskonačno").


Novi talas je uticao na celokupnu popularnu muziku u Jugoslaviji, ne samo na Leb i sol. Bijelo dugme je u novom talasu našlo načina da izađe iz simfo-rok faze i podmladi se. Parni valjak je, međutim, pronašao sebe u novom talasu, posle tri albuma na kojima je panično lutao kroz žanrove.


Možete li ukratko oceniti značaj ljudi iz tkz "drugog plana" koji su pogurali razvoj novog talasa (Goran Lisica Foks, Igor Vidmar, Husein Hasanefendić Hus, Piko Stančić, Enco Lesić, Bora Đorđević...)


Njihov značaj je nemerljiv. Bez Foksa teško da bi Paraf uspeli da izađu iz Rijeke. Bez Vidmara pank u Sloveniji možda bi ostao na marginama scene. Hus, Piko i Enco su formulisali bendove koji nisu bili u stanju ni da se skupe na probama. Značaj Bore Đorđevića bio je u tome što je uvek pružao podršku mladim bendovima.


Kritički ste nastrojeni prema dva vrlo bitna albuma novog talasa "Odbrani i poslednjim danima" Idola i "Filigranskim pločnicima" Azre. Zašto i koji su vaši omiljeni albumi novog talasa?


Album “Dolgcajt” Pankrta, “Sunčana strana ulice” Azre, “Crno bijeli svijet” Prljavog kazališta, “Izleti” Parafa, mini-LP Filma, “Bistriji ili tuplji čovek biva kad” Šarla akrobate i, naravno, “Paket aranžman”.


Kako gledate na poplavu knjiga o grupi Azra i Branimiru Štuliću? Da li je neka od njih po vama zaslužuje veću pažnju i da li je nešto suštinski novo rečeno o Štuliću u njima?


Moram da hvalim fotomonografiju Kamenka Pajića u kojoj sam pisao uvodni esej o Džoniju. Mislim da je to dosad najvažnije što je izrečeno o njemu.


Kako vidite razvoj najbitnijih novotalasnih autora nakon 1982-e godine?


Džoni je krenuo putem koji još nije do kraja razjašnjen. Prljavo kazalište se razvijalo prema visokim tiražima. Film je premostio nerazumevanja i postao ono što je od početka trebalo da bude: bend Jure Stublića. Električni orgazam se razvio u izuzetan rock bend. Haustor je opstao kroz solo-karijere Rundeka i Sahera. Idoli su se raspali jer su trvenja unutar benda prevagnula nad kreativnim mogućnostima. Pankrti su postepeno gubili na značaju, dok je značaj Lačnog Franza postepeno rastao. Umesto Šarla akrobate dobili smo dva dobra benda – EKV i Disciplinu kičme. Očekivano, Pekinška patka I Paraf nestali su sa scene.


Zašto se novi talas ugasio?


Nije se ugasio. Raspala se zajednička scena, pre svega zbog “intervencije“ JNA, ali i zato što je većina aktera prerasla zajedniču scenu i krenula da se određuje prema mejnstrimu. S druge strane, došli su Riblja čorba, turbo-folk i heavy metal. Ali, novi talas je opstao kao žanr do kraja osamdesetih, kroz EKV, Disciplinu kičme, Laibach, Bajagu, novi primitivizam, Bou, Psihomodo Pop, Let 3, KUD Idijote i druge važne bendove. Svi su oni izdanci novog talasa.





Autor: Miroslav Stašić