Žoakin Marija Mašado De Asis: Klatno




Otišao sam odatle naslađujući se poljupcem. Nisam mogao da zaspim, uporno sam ležao na krevetu, ali ništa nije pomoglo. Slušao sam odzvanjanje svih časovnika. Obično bi mi, kada bi me mučila nesanica, kucanje klatna veoma smetalo, to setno tik-tak, usporeno i odsečeno, kao da mi je svakim svojim udarcem govorilo da mi ponestaje jedan trenutak života manje. Tada bih zamislio bedno starca kako sdi između dve vreće, vreće života i vreće smrti, i prebacuje novčiće života u vreću smrti, i ovako ih broji:

- Jedan manje... Jedan manje... Jedan manje... Jedan manje...

Najčudnije od svega bilo je to što bih časovnik, ukoliko bi se zaustavio - prodrmao, kako nikada ne bi prestao da otkucava, a ja mogao da nastavim da odbrojavam svoje izgubljene trenutke. Postoje izumi koji se usavrše ili nestanu, a i same ustanove izumiru; međutim, časovnik je konačan i večit. Poslednji čovek će, dok se bude rastajao od hladnog i istrošenog sunca, držati u džepu časovnik, kako bi znao tačno vreme svoje smrti.

Te noći nisam patio zbog tog tužnog osećaja nelagodnosti, već sam ležao budan zbog onog ugodnog osećanja. Maštao sam u sebi, misli su se sustizale, gurale poput vernika koji pokušavaju da se probiju do anđela pevača u povorkama. Nisam čuo izgubljene trenutke već osvojene minute. U jednom trenutku nisam više ništa čuo, jer su moje misli, lukave i nestašne, iskočile kroz prozor i odletele u pravcu Viržilijine kuće. Tamo su na prozoru zatekle Viržilijine misli, pozdravile se i započele priču. Dok smo se mi prevrtali po krevetu, možda trpeći hladnoću, željni odmora, oni su, vragolani, recitovali drevni razgovor između Adama i Eve.




Iz knjige: Posthumni memoari Brasa Kubasa (Clio,2008)




Romanopisac, hroničar, pesnik i teatrolog Žoakin Marija Mašado de Asis rođen je u Rio de Žaneiru 21. juna 1839. godine. U nedostatku sredstava, završava samo osnovnu školu u Sao Kristovalu. Sa 16 godina započinje književnu karijeru, objavljivanjem pesme Ela (Ona) u časopisu "Marmota Fluminense", u kojem postaje redovni saradnik. Od tada počinje da piše i za listove "Diario do Rio de Janeiro", "Semana Ilustrada", kao i za mnoge druge.

Književna karijera Mašada de Asisa utemeljila se zahvaljujući njegovim pričama i romanima koji se odlikuju oštrom ironijom i pesimističkim viđenjem postojanja. Njegova dela Helena (Elena), A Mao e a Luva (Ruka i rukavica), Esaú e Jacó (Isaija i Jakov), Dom Casmurro (Don Kasmuro) i Memórias Póstumas de Brás Cubas (Posthumna sećanja Brasa Kubasa), postala su najznačajnija dela brazilske književnosti.

Uporedo sa tim, Mašado de Asis obavljao je i javne funkcije i dospeo do mesta generalnog direktora Ministarstva za puteve, između ostalog. Bio je i osnivač i prvi predsednik Brazilske Akademije za književnost 1896. Mašado de Asis je umro 29. septembra 1908. godine u Rio de Žaneiru.



This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now