Željko Dimitrijević: Četiri pesme




HERBARIJUM


Psa bude udarci opalih jabuka o krov šupe akustikom praznog stomaka


Pomeram stolicu kako se pomera hladovina oko severne sobe


Jedanaest sati. Prsti mi mirišu na papriku, rđu i cigarete


Oko tri popodne: uzdiše traktor sa prikolicom na uzbrdici uzdiše pas uzdišem ja


Peckaju muve i skupljaju se oko stola pred kišu stavim parče lubenice na trem dođu ose nema više muva i takvi problemi se reše u zavisnosti koje više voliš


Negde pred mrak čuje se kosačica i sve što je iznad 12 centimetara pada



UPORIŠTE


Popeo se stepenicama tapaciranim mahovinom

na ponton u sumrak

jedva da je bilo ikoga

zabrao je najširu dasku da može da sedne

legne

i opet sedne

sa suprotne strane jezera vetar je donosio

sa minareta džamije

Ilahije i kaside

sa ove strane jezera gosti kafane pored

zamolili su konobara da pojača muziku

i u pauzama razgovora o

svakodnevnim temema

ubacivali reči poput

nož

majka

dinamit

malo se pridigao

njegov pogled je bezrazložno bludeo

po okolnim brdima koja su nosila imena

u ljubavi unesrećenih žena i smrtnih junaka

na putu do vikendice uz reku

prošao je pored mramornog groblja

izmedju pošte i osnovne škole

tako ga je nazvalo

onih malo preostalih meštana

kišom šmriglane mramorne ploše

prekrivale su kosti još od XIV veka

senke brda su se valjale

mladice iskakale iz brzaka

sezona je trajala i čekalo se

inje

da ih

skroz pokrije



KISELINA


Držao sam u zubima subotnje izdanje novina

da bih imao više mesta u rukama

iz gepeka sam vadio

džak crnog luka džak paprika

paradajz i dinju

na zadnjem sedištu bila je kesa sa mesom

slanina pivo vino kisela voda

peršun vekne hleba kesa sa začinima

sunce je u zenitu i karoserija je usijana

prašina je prolazila kroz otvore na

sandalama i lepila se za tvrde pete

zvonio je telefon

rekli su mi neubedljivo da su

sprečeni da dodju i da im je žao

nema veze kuvaću za neke bolje ljude



OSAM KRATKIH PRIČA O MOJOJ BANKARKI


Moja bankarka okreće

Potvrdu o zaposlenju i

visini primanja

sa Rigor Vita izrazom lica

kaže pobogu gospodine

a mogli ste da upišete

teologiju

Ili makar

školu za rezerve oficire


Moja bankarka ustaje,

odlazi do fotokopir mašine

u ambijentu srdačne odbojnosti

pozdravlja kolegenicu

rekla bi joj kako će

banke biti sasvim pristojna

mesta za život

ali umesto toga

briše naočare

intelektualno zamagljene

parom iz šolje kafe


Moja bankarka,

oh

njoj se gledaju

crno beli filmovi,

meni se sluša

crno bela muzika


Moja bankarka sa stola

pomera fascikle

“Preduzetnistvo u prizemlju”

“Garazni kapitalizam”

“Arhitektura utvrdjenja”

“Mafija barok i rokoko”

na praznom mestu

na stolu polaže papir

nudi mi olovku

kaže

potpiši


Kišnim danima umišljam

kako je moja bankarka

u stvari moja Didona

koja sedi negde

na kosančićevom vencu

i

bezizražajno gleda

u mostove


Moja bankarka

spušta slušalicu

i kolutanjenjem očiju

pokazuje da je

ipak

u njoj ostalo

još malo duše


U mojim noćnim morama

ona oblači kostim

obdukcione konfekcijske linije

“Dejna Skali”

puši

Morley cigarete

i pita me

da li jos uvek

želim da verujem


U mojim fantazijama

ja sam vezan za

kancelarijsku stolicu

a moja bankarka

se naginje preko stola

i šapuce mi na uvo

rečenicu

“Deca u Africi ne postoje"



Željko Dimitrijević, rođen je 1981. godine, živi u Beogradu. Diplomirao je na Katedri za bibliotekarstvo i informatiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Priprema prvu zbirku poezije. 



This site was designed with the
.com
website builder. Create your website today.
Start Now